Zakon o platama u javnom sektoru primenjiv tek od 2017. godine

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru koji bi trebalo da bude usvojen do kraja 2015. godine, a da počne da se primenjuje od 2016. neće doneti nikakve uštede i neće ništa urediti, već samo služi za obmanjivanje javnosti, ocenjeno je na Javnoj raspravi održanoj u sredu, 28. oktobra 2015. godine.

Predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Milan Jeftić rekao je da je ovaj zakon samo okvir koji će biti primenjen tek donošenjem budžeta za 2017. godinu i da se on sada donosi samo da bi se ispunilo nešto što je obećano. On je naglasio da se većina važnih stvari, među kojima su koeficijenti i dodaci na platu, uređuju podzakonskim aktima, a da bi na njihovo donošenje trebalo sačekati.

- Vlada Srbije ovim zakonom samo dobija veća ovlašćenja. Cilj je trebalo da bude ograničavanje autonomije koja se do sada nije mogla kontrolisati, ali se ona ovim zakonom samo povećava - naglasio je Jeftić.

Predsednica sindikata pravosuđa Slavica Živanović kazala je da je taj sindikat protiv ovog zakona i da bi on trebalo da se povuče iz javne rasprave jer ne menja ništa, odnosno neće smanjiti nejednakost u platama, već će ona biti i veća. Prema njenim rečima, zakon o platama u javnom sektoru je samo produžena karika još nekoliko zakona, ali ni u jednom nije jasno definisano šta je državni sektor. Živanović je naglasila i da je Vlada Srbije trebalo da krene obrnutim redom, odnosno od uređenja plata u javnim preduzećima i agencijama koje destabilizuju javne finansije, a koje su izuzete iz zakona.

Zamenica zaštitnika građana Vladana Jović kazala je da je okrenut redosled uređivanja sistema, naglašavajući da sistem plata može da se uredi tek kada je uređen sistem radnih odnosa. I ona se saglasila da nije dobro što su iz ovog zakona izuzeta javna preduzeća i agencije koje su najveći generatori troškova, kao i to što se ne odnosi na Narodnu banku Srbije.

Na javnoj raspravi je rečeno i da su iz zakona pored javnih preduzeća i agencija izuzeti i funkcioneri, BIA, policijski službenici, vojska, opštine i posebne organizacije u okviru ministarstva, i da će za njih u roku od godinu dana od donošenja ovog zakona, biti doneti posebni zakoni koji uređuju njihove plate.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Dražen Maravić kazao je da je cilj donošenja ovog zakona da zaposleni za istu vrstu posla bez obzira u kom delu javnog sektora rade dobijaju iste plate, da se omogući transparentan sistem i da se jasno zna zašto neko dobija određenu platu na određenom radnom mestu. On je naglasio i da je formirana Radna grupa od predstavnika ministarstava finansija, privrede i državne uprave koja će razmatrati reformu sistema plata zaposlenih u javnim preduzećima.

Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivana Savićević kazala je da je razlog za donošenje ovog zakona neujednačenost postojećeg sistema plata, jer su plate zaposlenih u različitim delovima javnog sektora uređene različitim propisima, odnosno sa više od 20 zakona i podzakonskih akata, da ima 900 koeficijenata i 12 osnovica za određivanje zarada.

Nacrtom zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru predviđeno je da one budu u rasponu 1:7,5, odnosno da najviša plata može biti najviše sedam i po najnižih plata. Nacrt predviđa i jedinstveni katalog zvanja i radnih mesta i metodologiju kojom će se razvrstavati konkretna radna mesta u 60 platnih razreda, po kojima će i dobiti određeni koeficijent.

Zakon predviđa i da se za rad noću od 22.00 do šest ujutro zaposlenom dodaje 26% na vrednost radnog sata, dodatak za pripravnost zaposlenog koji u svakom trenutku može biti pozvan na posao je 10% vrednosti radnog sata, dok je za prekovremeni rad moguća isplata povećane cene radnog sata za 26%. Sa 110% vrednosti radnog sata plaća se rad na praznik, a na svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena koji se sabiraju i mogu se iskoristiti u naredna tri meseca.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o sistemu plata u javnom sektoru počela je 21. oktobra i trajaće do 10. novembra 2015. godine.