"Zagreb na Savi" nije isto što i "Beograd na vodi" - Investicija u Hrvatskoj vredna 1,4 mlrd EUR

(Beograd na vodi) Dubravko Ponoš, direktor projekta "Zagreb na Savi", rekao je za televiziju N1 da je poduhvat u glavnom gradu Hrvatske dosta drugačiji u odnosu na "Beograd na vodi".

Vlada Srbije, u partnerstvu sa kompanijom "Eagle Hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, realizuje projekat "Beograd na vodi" u koji će, kako tvrde, strani partner uložiti 3,5 mlrd EUR što bi trebalo da pokrene građevinsku industriju, ali i celokupnu privredu u Srbiji.

Projekat je, međutim, izazvao brojne kontroverze. Deo javnosti tvrdi da je ugovor sa kompanijom "Eagle Hills" na štetu Srbije i da nema garancija da će kompanija iz UAE realizovati investiciju u najavljenom obimu. Postavljanje kamena temeljca za prve dve zgrade u okviru kompleksa krajem septembra, proteklo je uz proteste opozicije, ali i građana okupljenih oko incijative "Ne da(vi)mo Beograd" koji projektu, između ostalog, zameraju nedostatak transprentnosti i nepoštovnje interesa javnosti.

Iako projekat "Zagreb na Savi" imenom podseća na "Beograd na vodi", direktor projekta u glavnom gradu Hrvatske Dubravko Ponoš za N1 kaže da je reč o dva različita projekta.

- Dva projekta, iako zvuče isto, zapravo su skroz različita. Svaki grad rešava svoje probleme koji ga muče. Nama je, na primer, najvažnija vodoprivreda u Zagrebu, dakle pitka voda. U poslednjih 40 godina izgubili smo desetak metara, i zbog toga je to najvažnije u našem projektu. Nakon toga ide zaštita od poplava, jer sada koristimo rešenje staro 70 godina. Zatim zaštita prirode i drugo - objasnio je Ponoš.

On kaže da je od Evropske komisije dobijeno 1,5 mil EUR bespovratnih sredstava, a novac je namenjen konsultantima koji izrađuju dva ključna dokumenta.

- Sve opcije će biti razmatrane kroz studije - navodi Ponoš.

Direktor projekta "Zagreb na Savi" kaže i da je namera da taj poduhvat bude što transparentniji i da je svaki korak i svaki dokument objavljen na njihovoj zvaničnoj internet prezentaciji.

U ukupnu planiranu investiciju od 1,4 mlrd EUR uključene su i hidroelektrane, kao i delovi infrastrukture.

- Mi moramo da produbimo kanal Sava-Odra, kao i celi niz zaštitnih nasipa za poplave - obasnio je Ponoš.