(Ekonomist) Šta se dobija ulaskom ruskog Harvintera u beogradski Termoelektro

Kompanija Harvinter iz Moskve otkupila je 69 odsto akcija beogradskog Termoelektra i tako postala većinski vlasnik tog preduzeća. Termoelektro je prvo preduzeće u Srbiji koje je privatizovano po novom modelu, gde je država prodala manjinski paket akcija i pozvala male akcionare da joj se pridruže. Ruski Harvinter je putem tendera kupio manjinski državni paket akcija od 37,49 odsto i nakon toga otkupio 31,51 odsto akcija manjinskih akcionara, za ukupno milion i 500 hiljada evra, odnosno, po ceni od 35 evra po akciji.

Nebojša Vlahović, novi generalni direktor Termoelektra, preduzeća za izgradnju i remont energetskih sistema, kaže da je Harvinter na startu uložio milion evra u razvoj kompanije i najavio nove investicije, ali nije precizirao vrednost tih ulaganja.

“U Rusiji se oseća jak investicioni “bum” u oblasti energetike, gde se kao i u Zapadnoj Evropi uveliko radi na krupnim investicionim projektima. Svakako, da je kompatibilnost delatnosti oba preduzeća bio prvi razlog kupovine akcije Termoelektra i očekujem da ćemo udruženim snagama u narednom periodu uvećati kapacitete na tržištu i zaposliti oko 400 novih inženjera i radnika”, kaže Vlahović, koji je ujedno i zamenik generalnog direktora kompanije Harvinter.

S obzirom na to da Termoelektro u sastavu ima i školu za obučavanje kadrova, preduzeće planira da, kako kaže novi vlasnik, naredne godine u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja, upiše više od sto polaznika na odseku za zavarivanje kojima garantuje zaposlenje.

U Termoelektru objašnjavaju da je ovaj model privatizacije značajan za male akcionare, zato što im je država garantovala da će svoje akcije prodati po određenoj ceni.

“Sa promenom vlasničke strukture i višemilionskim ugovorima koje smo sklopili sa Nemačkom, a koji prevazilaze godišnji obrt firme i iznose oko 20 miliona evra, očekujemo pozitivno poslovanje za narednu godinu”, kaže Radosav Gojak, finansijski direktor Termoelektra. To preduzeće je, kako objašnjava vrh kompanije, već godinama bilo u krizi, sindikat je onemogućavao efikasnost poslovanja, zaposleni su tražili veće zarade, a istovremeno očekivali i dividende.

Takav način prodaje bezuspešno je pokušan prvi put pre dve godine, prilikom privatizacije aranđelovačkog Knjaza Miloša, ali je ubrzo nakon toga, novi koncept tenderske prodaje manjinskog paketa prenet iz uredbe u Zakon.

Akcije na berzi Preduzeće Termoelektro je privatizovano iz drugog pokušaja, a prvi tender bio je raspisan u avgustu 2006. godine. Prošlu godinu je ovo preduzeće završilo sa gubitkom od oko tri miliona evra, a glavni razlog negativnog poslovanja su nenaplaćena potraživanja od mnogih preduzeća, među kojima je EPS, NIS, Azotara Subotica. “Sve je to akumuliralo gubitak”, kaže Gojak i dodaje da godišnji promet firme iznosi oko 15 miliona evra, a da se najkasnije za mesec dana očekuje izlazak Termoelektra na berzu. Na domaćem tržištu, firma je najviše angažovana na postrojenjima Naftne industrije Srbije, Elektroprivredi Srbije, remontu termoelektrane Kostolac, revitalizaciji bloka četiri u Obrenovcu, rekonstrukciji kotlarnice Kliničko bolničkog cenatra, a završena je i druga faza rekonstrukcije bloka od 210 megavata u Pljevljima.

Kompaniju Harvinter koja je, širom Rusije, poznata po izgradnji energetskih i komunalnih objekata čini mešoviti kapital srpskih i ruskih investitora. Osnovana je 1994. godine u Moskvi i obavlja kompletne poslove od izrade projekata do građevinsko-inženjerskih radova, a zapošljava više od 2.500 ljudi. Akcijama moskovskog Harvintera se ne trguje na berzi, a u ovoj godini se očekuje se 100 miliona dolara prihoda.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu