Otpad vrti milione - da je reciklaža biznis sa dobrom zaradom shvatilo 270 srpskih firmi

Do pre tri i po godine samo šezdesetak firmi u Srbiji bavilo se reciklažom i to, uglavnom recikliranjem metalnog otpada. Danas, u poslove reciklaže uključilo se čak 274 preduzeća, koja na različitim tehnološkim nivoima prerađuju sekundarne sirovine!
Da se i u našoj zemlji sve više pažnje poklanja zaštiti životne sredine, pa i preradi otpada, govori još jedan podatak Republičke agencije za reciklažu. Pre četiri godine, ova agencija izdala je tek 300 zakonskih rešenja o reciklaži, dok je samo za prvih šest meseci ove godine proceduru "prošlo" čak 1.200 rešenja!

- Zahvaljujući permanentnoj edukaciji stanovništva, koju između ostalih sprovodi i naša Agencija, i u Srbiji raste svest o ekologiji - kaže Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu.

- Koliko reciklaža kod nas napreduje, govori i povećanje nivoa recikliranja sa do 4% pre tri godine, na sadašnjih više od 10%.

Iako nema zvaničnih podataka o tome koliko domaća preduzeća zarade na reciklaži, svima je jasno kao dan da je recikliranje i u našoj zemlji postalo "biznis i po". Svetska istraživanja govore da razvijene zemlje reciklažom ostvaruju promet od 160 milijardi USD godišnje i zapošljavaju više od 1,5 miliona ljudi širom planete. Svake godine, na svetskom tržištu se reciklira i trguje sa više od 600 miliona tona otpadnog papira, plastike, obojenih i crnih metala, tekstila, gume, stakla i elektronskog otpada.

- Firme u Srbiji koje se bave ovim poslom, najviše recikliraju metal, stare automobile i akumulatore, plastiku, a posebno PET ambalažu, koja se kod nas prerađuje u 27 pogona - navodi naša sagovornica. Tu su i aluminijumske limenke, tekstil, tonerske kasete. Interesovanje je povećano i kad je prerada elektronskog otpada i računara u pitanju, ali je ono nedovoljno i radi se za sada samo u dve firme, dok se otvaranje treće tek očekuje.

- Više se ne postavlja pitanje šta treba reciklirati, jer je odgovor samo jedan. Sve je za reciklažu - kaže direktorka Perović. - Svest o reciklaži nije samo naša obaveza zbog ulaska Srbije u Evropsku uniju, već pre svega zbog očuvanja čovekove okoline i zdravlja ljudi.

Ona kaže da je u osmišljavanju projekata reciklaže presudna uloga lokalne vlasti, koje Agencija može da podrži savetodavno, stručno i kroz pronalaženje finansijskih fondova. Primera radi, više od 70 opština u Srbiji do sada je potpisalo Protokol o saradnji sa Agencijom. Kako kaže Gordana Perović, srpska preduzeća bi trebalo što pre da osmisle dobre projekte reciklaže za pristupne fondove EU, koja kad je ekologija u pitanju, najbrže "dreši kesu".