Tokom 2015. oboren rekord u izvozu kukuruza i soje iz Srbije

(Foto: Rajko Karišić)

On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" u Subotici naveo da izvoznike koči način obračuna poreza na dodatu vrednost.

- Kod nas se porez naplaćuje kada se kupuje roba za izvoz, a vraća se izvoznicima 15 dana po ostvarenom izvozu.

Međutim, kod žita se radi o terminskom trgovanju i kupovini robe nekoliko meseci unapred i taj način obračuna poreza smanjuje naš izvoz za negde oko 20% - tvrdi Saković.

On smatra da je Srbiji "više deklarativno nego stvarno stalo do izvoza", ilustrujući to uvođenjem raznih taksi i nameta na izvoz robe domaćeg porekla, što poskupljuje izvoz i čini izvoznike manje konkurentnim na međunarodnom tržištu.

Saković dodaje da je domaćim izvoznicima zatvoreno veliko kinesko tržište zbog neusaglašenosti fitosanitarnih uverenja između dve zemlje, kao i tržište Egipta za izvoz pšenice, zbog toga što ta zemlja Srbiju nije nikada, nakon raspada Jugoslavije, stavila na spisak uvoznika.

Ozbiljna ograničenja predstavlja i neregulisan tok Dunava.

- Mi Dunavom izvozimo oko 80% ukupnih količina naše robe, a imamo problem sa plovnim putem, zimi je to led, a leti nizak vodostaj - rekao je on.

Zbog toga je, kako je naveo Saković, potrebno pronaći nove pravce izvoza, ocenivši da je "usko grlo" železnica, te da bi trebalo nešto uraditi da se taj deo popravi.

Saković tvrdi da su skromniji rezultati u izvozu pšenice u odnosu na izvoz kukuruza posledica toga što je Srbija jedna od poslednjih zemalja koja pšenicu skladišti bez razdvajanja po kvalitetnim grupama.

To, po njegovim rečima, izvoznike puno košta, jer pšenicu prodaju jeftijine od konkurencije ili je ne mogu plasirati na pojedina tržišta.

Saković je takođe ukazao na još jedno ograničenje koje nastaje zbog razlike u visini domaće i izvozne cene.

On je rekao da je trenutna cena na domaćem tržištu veća od izvozne, tako da milion i 200.000 tona pšenice ne može da bude plasirano u izvoz.

- Taj izvoz je samo skoncentrisan na zemlje okruženja gde ne možemo da plasiramo više od 400.000 tona. Postavlja se pitanje šta sa onih 800.000 tona ukoliko ne dođe do izjednačavanja izvozne i domaće cene - rekao je Saković.