(E Magazin) Kafa– intelektualni stimulans bez kojeg na našim prostorima nema ni sastanka, ni sedeljke, ni „lepog trača“

CRNO ZRNO ZADOVOLJSTVA


"Kafa je crna kao noć,
vrela kao pakao,
slatka kao poljubac
i jaka kao ljubav"
(brazilska poslovica)


Da li ste i i vi jedan od nekoliko miliona stanovnika ove države koji ne mogu da započnu dan bez obavezne šoljice crne kafe? Uostalom što biste bili drugačiji od ogromnog broja ljudi na ovoj planeti koji po ceo dan piju kafu: tursku, sa mlekom, instant, filter, espreso, sa šlagom, s viskijem, kapućino... Jeste da škodi, ali i pomaže.

Nekada davno, poziv na kafu značio je i poziv na razgovor u kome će se čuti samo istina. Ukoliko pozvani nije bio spreman da govori istinu, odbio bi poziv rečima: „Nisam još spreman da dođem kod tebe na kafu”.




Nestali običaj

A danas? Običaj da se uz kafu govori istina je isčezao, ali je kafa zadržala svoju „sociološku” komponentu jer se mnogi uz kafu druže. Postoje, čak, ljudi koji ne mogu da piju sami, a postoje i oni koji svaki susret s ljudima poistovećuju sa ritualom služenja ovog napitka. Danas nema kuće i kancelarije u kojoj tokom dana bar jednom ne zamiriše kafa. Po kafi je čak i mesto za druženje i okupljanje u neobaveznom ćaskanju dobilo ime kafana (u poslednje vreme sve češće kafe, kafić).

Danas kafa predstavlja najpopularniji napitak na svetu. Godišnje se proizvede preko šest miliona tona kafe, od čega na Brazil otpada više od trećine. Kod nas je kafa izuzetno popularna i predstavlja nacionalni napitak. Procenjuje se da se u Srbiji godišnje popije oko tri kilograma kafe po glavi stanovnika.

Ima više legendi koje govore o poreklu ovog napitka napravljenog od crnog zrna, ali se zna da žbun, nazvan „Coffea Arabica” potiče iz oblasti Kafa u Etiopiji. Termin „kahwa” (ili kraće „kawa”) na arapskom znači „onaj koji podstiče”.




Nedoumica zvana kofein

Kada se spomene kafa, odmah se pomisli na kofein. Naravno, ima ga i u čaju, kola pićima, čokoladi i u malim količinama u nekim medikamentima za jačanje, koji se nalaze u slobodnoj prodaji.

Kofein je hemijska supstanca iz porodice alkaloida. On se brzo i potpuno apsorbuje kada dođe do organa za varenje. Širi se po čitavom telu, tako da se pet minuta posle unošenja u organizam može registrovati u mozgu i u drugim organima. Najkraće posle jednog časa njegova koncentracija u krvi je maksimalna.

Ostaje i deluje u organizmu četiri do šest časova, ali se kod trudnica zadržava i do 14 časova, jer estrogen sprečava njegovu oksidaciju. Kod žena koje uzimaju kontraceptivnu pilulu zadržava se deset časova, a kod pušača samo tri i po. Kada dospe u jetru, kofein se razlaže i njegovi štetni sastojci se izbacuju putem mokraće. Mnogobrojni su njegovi psihomotorni efekti. Poboljšava budnost i spremnost na reakciju. Eksperimenti su pokazali da utiče i na poboljšanje vida, kao i da se podsticaji koji dolaze spolja brže opažaju.



Druga istraživanja pokazuju da iako ne poboljšava aritmetičke sposobnosti (nećete biti bolji u matematici zahvaljujući kafi), kofein produžava intelektualnu efikasnost na duže staze. On ne povećava sposobnost primanja, ali doprinosi brzini intelektualnog rada. Drugim rečima, on nas ne čini inteligentnijim, ali pod njegovim dejstvom brže mislimo.

Prema jednom istraživanju, koje je sprovedeno pre nekoliko godina u SAD, pokazalo se da su studenti koji su pili kafu imali na ispitima bolje rezultate od onih koji nisu pili. Štaviše, kofein povećava izdržljivost na monotone poslove: ako radite nešto dosadno, bolje ćete to podnositi uz kafu. Poboljšane su i fizičke karakteristike. Izdržljivost biciklista je povećana za 20 odsto sa 300 mg kofeina, a brzina udarca kod boksera sa 250 mg. Ali, s druge strane, eksperimenti sa kafom sa i bez kofeina, koji su rađeni na atletičarima, pokazali su da ima malo razlike u njihovom uspehu. Postavlja se onda pitanje da li je dejstvo ovog napitka induvidualno. Bilo kako bilo, kofein se ubraja u sredstva za doping pa je, prema tome, zabranjen sportistima u periodu takmičenja.

Pokazalo se, takođe, i da oni koji s vremena na vreme piju kafu pre spavanja kasnije zaspe, imaju lakši san i ranije se bude. Ali, ovo se dešava kod onih koji redovno piju kafu. Tolerancija na kofein je induvidualna stvar.

Na istu dozu kofeina različito se reaguje. Sve zavisi od brzine rada organa za varenje, intestinalne apsorbcije i metaboličkog kapaciteta jetre. A to je, može se reći, genetska osobina. Istraživanja su pokazala da je od uticaja i tip ličnosti. Primećeno je da ekstrovertne osobine koje stalno žure bolje reaguju na kafu nego introvertne osobe koje su zatvorene i manje komunikativne.

Kakvo je dejstvo kofeina na nervni sistem? On povećava koncentraciju serotonina u pojedinim delovima mozga i blokira receptore adenozina, enzimskog sistema koji utiče na proizvodnju ćelijske energije. On, takođe, igra ulogu u kardiovaskularnom sistemu. Povećane doze (380 do 970 mg) prouzrokuju tahikardije, pa i dovode do poremećaja srčanog rada. Kofein stimuliše lučenje ketaholamina, hormona stresa, koji može da utiče na povećanje arterijskog pritiska, pa i da dovede do infarkta.




Za i protiv

To nije sve. Kofein je istovremeno i diuretik (povećava izlučivanje urina), što ne mora da bude loše, pod uslovom da se pije dosta tečnosti. Na kraju, treba navesti i njegov najveći nedostatak: on je anksiogen – izaziva uznemirenost.


Prednosti i nedostaci

Sagledano sa svih strana, dobre osobine kafe su što sprečava stvaranje kamena u žuči, smanjuje rizik od raka debelog creva, stimuliše centralni nervni sistem i doprinosi boljem funkcionisanju mozga, povećava stepen budnosti, povećava fizičke sposobnosti organizma. A od negativnih osobina najznačajnije su što slabi kosti, izaziva komplikacije u trudnoći, povećava pristisak i holesterol, remeti san i sadrži štetne hemikalije. Rečju – šoljica, dve, najviše tri kafe dnevno ne donose nikakve opasnosti. Ali sve preko toga dovodi do rizika od kafomanije koja se ispoljava nervozom, nestrpljenjem, strahom, aritmijom srca, grčevima u stomaku, glavoboljom, pojačanim radom želuca i creva, poremećajem sna, drhtanjem ruku, poremećajem krvnog pritiska...




Legende o poreklu

Prapostojbinom kafe smatra se Etiopija, gde ju je sasvim slučajno pronašao uzgajivač koza, izvesni pastir Kaldi. Predanje je smešteno u peti vek pre naše ere kada je dotični dečak zapazio da su njegove koze navalile kao sumanute na tajanstvena zrna, posle čega su postale neobično živahne i razdragane. Svoje zapažanje pastir je poverio svešteniku, koji je i sam, pošto ih je probao, postao radosniji i uveo običaj kuvanja zrna, a dobijenoj tečnosti dao ime kava, u znak sećanja na persijskog kralja Kavusa Kaia, koji je krilatim kolima otišao u nebo...

Druga legenda vezana je za Etiopiju. Nekada davno, za vreme požara u Hramu Hramova, kada se zapalilo i okolno zemljište, širio se veoma prijatan miris. Ta aroma je poticala od spržene biljke iz čijih čaura su ispadala tamna zrna i širila divan miris. Gaseći požar vodom, Etiopljani su, igrom slučaja ili voljom bogova, svejedno, shvatili kako da iskoriste prženu biljku za pripremanje ukusnog napitka.


Piše: Dragan Pejić
d.pejic@emagazin.co.yu


Poziv na pretplatu na www.emagazin.co.yu