(Ekonomist) Transportno preduzeće Lasta Beograd - U berzanskom gnezdu

nedavno nabavljeni Isuzu midibusevi od kompanije Sejari Beograd (Foto: Sejari)

Vrednost akcija saobraćajnog preduzeća Lasta (Belex: LSTA) prvog dana izlaska na berzu porasla je za maksimalnih 300 odsto, odnosno sa početnih 990 dinara na 3.960 dinara po akciji. Zahvaljujući ovakvom „Lastinom skoku“ 31. avgusta, indeksi Beogradske berze ostvarili su toga dana najveći rast u poslednjoj nedelji tog meseca. Tražnja za akcijama Laste bila je, pri tome, oko devet puta veća od broja akcija koje su mali akcionari bili spremni da prodaju. Već sledeće nedelje, međutim, usledilo je zatišje tražnje za ovim akcijama, tako da je na zatvaranju trgovanja prošlog četvrtka akcija vredela 3.100 dinara.

Utrostručena cena
Pravo nadmetanje investitora za ulazak u ovo autosaobraćajno preduzeće tek se očekuje kad država odluči kako će privatizovati većinski paket koji je u njenom vlasništvu. Na berzi se trguje, naime, sa oko 35 odsto kapitala Laste koji pripada malim akcionarima, dok je oko 65 odsto vlasništva „u rukama“ države, odnosno Akcijskog fonda, Republike Srbije i PIO fonda. Bez obzira na to što se početna „groznica“ koja je pratila izlazak akcija Laste na berzu ubrzo stišala, jasno je da će ova kompanija u mesecima koji predstoje biti veoma interesantna potencijalnim kupcima.

Velibor Sovrović, generalni direktor Laste, kaže za Ekonomist magazin da bi privatizacija većinskog vlasničkog paketa mogla da krene najranije u junu 2008. godine. Realnije je, ipak, da se to dogodi krajem te godine, a moguće je čak i 2009. godine. Prvi čovek ovog saobraćajnog preduzeća ne isključuje mogućnost da se država odluči i na dokapitalizaciju umesto tendera. U svakom slučaju, interes potencijalnih strateških partnera, mahom inostranih, već postoji - raspituju se firme iz Francuske, Velike Britanije i Izraela, otkriva Sovrović dodajući da su zemlje sa izuzetno razvijenim saobraćajem, kao što su prve dve trenutno možda aktuelnije, jer su se u Lasti prethodnih godina upoznali sa načinom njihove organizacije saobraćaja i brige o korisnicima.

Jedan od razloga velikog interesa za vlasništvo u Lasti mogla bi da bude činjenica da autobuski transport u Srbiji beleži kontinuirani rast, iako je u svim razvijenim zemljama EU sveden na minimum. Osnovni razlozi ovakvog trenda su nerazvijenost železnice i neophodne infrastrukture, kao i znatno niži standard stanovništva. Imajući u vidu da je revitalizacije železničke mreže dugotrajan i dosta zahtevan posao, prihodi od autobuskog transporta će u skorijem periodu beležiti uzlazni trend. „Lasta, pri tome, predstavlja jednu od najvećih i najmodernijih kompanija iz oblasti saobraćaja i transporta putnika u Srbiji i kao takva predstavljaće apsolutnog lidera konkretne industrije na Beogradskoj berzi“, ocenio je za Ekonomist Đorđe Mandić iz Sinteza Invest grupe.

(Velibor Sovrović: Međunarodni saobraćaj najslađi deo kolača)

Dobar put
Za razliku od 2005. godine, kad je ovo preduzeće poslovalo sa gubitkom, prošle godine Lasta je ostvarila dobit pre oporezivanja od oko 45 miliona dinara, što je jedan od pokazatelja da se razvija u pozitivnom pravcu. Sovrović ističe da je 2005. godina, u stvari, bila izuzetak u poslednjih pet godina, jer je kompanija poslovala pozitivno i u periodu od 2001. do 2004. godine. „Negativan finansijski rezultat u 2005. godini posledica je nekoliko objektivnih okolnosti. Bila je to godina plaćanja računa iz prethodnih godina, a postojale su izuzetno visoke negativne kursne razlike. Realno iskazana amortizacija bila je velika, više od miliona evra, tako da je sve to uticalo da rezultat bude negativan”, objašnjava Sovrović dodajući da je prošle godine situacija bila bitno drugačija. Kurs evra je stabilizovan, kao i cene dizela koje su čak beležile i pad. Veliki deo voznog parka bio uposlen. “Radili smo izuzetno dobro. Ušli smo u gradski saobraćaj u Beogradu. Bruto prihod Laste je 2006. godine povećan za više od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što se praktično nije desilo ni u jednom saobraćajnom preduzeću ne samo u Srbiji, već ni u Evropi poslednjih nekoliko godina”, ističe sagovornik Ekonomista. S obzirom na to da ni tokom prvih osam meseci ove godine nije bilo značajnijih poremećaja u poslovanju i na tržištu, u Lasti očekuju da bi ove godine dobit kompanije mogla da dostigne milion evra.

Lasta je na lizing kupila više desetina novih autobusa koji su dobro uposleni na linijskim i vanlinijskim vožnjama. Leto je, prema Sovrovićevim rečima, „bilo izvanredno“ kada je reč o interesovanju putnika za turističke linije ovog preduzeća, ali i drugih turističkih agencija za Lastine autobuse. Ova kompanija, inače, pozitivno posluje u svim vidovima prevoza. Najisplativije je, ipak, rentiranje autobusa turističkim ili drugim organizacijama, pre svega za međunarodni saobraćaj, koje preduzeću donosi preko 15 odsto prihoda. To je, ističe Sovrović, dobro balansiran prihod, za razliku od prigradskog saobraćaja gde su troškovi eksploatacije veoma visoki – počev od popravki autobusa koji voze po veoma lošim putevima, do toga da putnici ponekad, istina sve ređe, ruiniraju vozila. Menadžment Laste, ipak, nastoji da i ovaj vid prevoza bude što isplativiji.

Vozni park preduzeća trenutno broji 785 vozila prosečne starosti oko osam godina. U gradskom saobraćaju zaposleno je 56 vozila, u prigradskom oko 300 autobusa, dok je u međugradskom saobraćaju angažovano oko 140 autobusa prosečne starosti oko četiri godine. Prosečna starost autobusa u Evropi, primera radi, kreće se od pet godina pa naviše. Konačno, na linijskom međunarodnom saobraćaju Lasta dnevno vozi sa 25 autobusa, dok u vanlinijskim vožnjama nekad angažuje i do sto autobusa. Prednost Laste u ovom vidu prevoza je partnerstvo sa asocijacijom Eurolines, koja obuhvata preko 47 zemalja Evrope. Plan kompanije je da u narednom periodu u međunarodnom saobraćaju uposli „bar 300 autobusa“. Očekuje se, naime, da će olakšice u viznom režimu za ulazak građana Srbije u evropske zemlje već sledeće, a naročito 2009. godine rezultirati povećanom tražnjom putnika za uslugama ovog preduzeća. Za Lastu bi, zato, 2009. godina mogla da bude „godina fenomenalnog prosperiteta.“ „Država se do sada pokazala kao dobar gazda. Mislim, zato, da će nadležni na najbolji mogući način proceniti kada je optimalan trenutak da raspišu tender ili neki drugi vid transformacije koja bi nam omogućila da dođemo do projektovanog cilja od 1.000 autobusa u voznom parku“, zaključuje Sovrović.

Vrednost

Generalni direktor Laste kaže da navija za što bolje kotiranje akcija ove kompanije na Beogradskoj berzi, iako nema ni jednu akciju niti želi da ih kupuje – „ne zato što nema poverenja u Lastu, već zato što nema toliko novca koliko bi želeo akcija da kupi“. Sovrović očekuje da će interes investitora iskazan na berzi biti svojevrsna odrednica procene suštinske vrednosti preduzeća koja već sada dostiže oko 80 miliona evra.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu