Koliko košta tekući? - šta plaćamo banci kad imamo račun

Vlasnici tekućih računa, osim što imaju brojne povoljnosti koje im omogućavaju da jednostavnije obavljaju plaćanja, trebalo bi i da znaju da imati tekući podrazumeva i određene troškove. Iznos ovih izdataka se razlikuje od banke do banke, a neke usluge koje su kod jednih besplatne, kod drugih se naplaćuju.

Tekući račun mogu da imaju svi oni koji ostvaruju redovne prihode - zaposleni i penzioneri. Uz polaganje depozita kod pojedinih banka tekući račun mogu da otvore i osobe koje imaju primanja, a nisu u radnom odnosu.

Vlasnik tekućeg može da ovlasti, odnosno da da punomoćje svojim najbližima ili kome želi da mogu da raspolažu novcem s njegovog računa.

Prilikom otvaranja tekućeg računa, treba da se raspitate koje sve usluge kao klijent možete da dobijete i, naravno, šta je ono šta vam je potrebno. Pojedine banke imaju pakete koje omogućavaju korisniku da dobije platnu i kreditnu karticu, SMS obaveštenje o stanju na računu, da daju trajni nalog za plaćanja, kao i usluge elektronskog bankarstva. Neretko, banka svom klijentu omogućava i povoljniji devizni kurs. Naravno, što je paket veći, viša je i cena mesečnog održavanja računa.

Podrazumeva se da vlasnici tekućeg mogu da računaju i na dozvoljene pozajmice. U tom slučaju, mesečne kamate su od 2%, ali se često uvećavaju za iznos mesečne stope rasta cena na malo. Dupli izdatak je ukoliko se ode u nedozvoljeni minus. A osim tog troška, ukoliko se uđe u crvenu finansijsku zonu, treba računati i na plaćanje opomene koju banka šalje za izmirenje duga koja iznosi od 100 pa i do 230 dinara, kao i deblokade računa od 250 dinara.

Neke banke naplaćuju izradu potvrde na zahtev korisnika tekućeg računa, koja košta i do 500 dinara, a potvrda o istoriji stanja tekućeg košta stotinak dinara.

Uz tekući račun sleduju vam i čekovi. Uglavnom se njihovo redovno izdavanje ne naplaćuju, a za vanredne količine, po čeku mora da se plati oko desetak dinara.
I dok je otvaranje tekućeg računa besplatno, neretko klijent ukoliko želi da ga zatvori mora i za to da plati 350 dinara.

Troškove ne možete izbeći ali ih možete kontrolisati.

Tako, na primer, mesečno održavanje računa u Erste banci košta 150 dinara, u Banca Intesa 100, u Komercijalnoj 50 (ako je bilo transakcija), u Poštanskoj štedionici 75 dinara, u Hypo Alpe-Adria banci 90, a u Raiffeisen banci 150 dinara. Kamata na dozvoljeni minus je najmanja u Erste banci (1,86%), u Banca Intesa je 2,2% plus mesečna stopa rasta cena na malo, u Komercijalnoj banci je 2,2%, u Poštanskoj štedionici je 2,7%, u Raiffeisen banci 2,5%, a u Hypo Alpe-Adria banci 2,08%.

Kamata na nedozvoljeni minus najmanja je u Erste i Raiffeisen bankama oko 4%, u Hypo banci je 2,91%, dok je najveća u Banca Intesa i Poštanskoj štedionici - 5% plus mesečna stopa rasta cena na malo, odnosno plus zakonska zatezna kamata.