Traganje za radnim mestom je ozbiljan posao - Manjak programera, višak trgovaca

Gotovo da nema nezaposlenih oftalmologa, lekara specijalista, diplomiranih inženjera i matematičara, ali zato prodavaca ima 10 puta više nego što se traži, a za kožarima, daktilografima, administrativnim radnicima i poljoprivrednim tehničarima, skoro da i nema potrebe

U situaciji kada je oko 740.000 ljudi u Srbiji nezaposleno, pronalaženje posla predstavlja ozbiljan problem i veliku muku. Tržište rada je veoma neusklađeno pa imamo veliki broj ljudi koji završavaju škole i stiču zanimanja za kojima nema mnogo potrebe, dok s druge strane imamo neka zanimanja za kojima uvek ima tražnje, ali nedovoljno za to školovanih ljudi.

Poseban je problem to što se u velikom broju oglasa za posao insistira na iskustvu od nekoliko godina, dok je bez posla 25% mladih do 30 godina koji najčešće nisu uspevali da rade ništa ili ništa u svojoj struci, zbog čega njihove sposobnosti, stečena znanja i samopouzdanje blede.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u 2014. godini, od ukupno prijavljenih slobodnih radnih mesta, u izuzetno malom broju slučajeva zabeleženo je da traženih zanimanja nema na evidenciji NSZ, odnosno izuzetno mali broj slobodnih radnih mesta je ostao nepopunjen zato što na evidenciji NSZ nije bilo kandidata traženih zanimanja (svega 0,96% od ukupno prijavljenih potreba).

U najvećem broju slučajeva postojao je deficit visokoobrazovanih osoba: diplomiranih farmaceuta, lekara specijalista (ginekologije i akušerstva, interne medicine, oftalmologije, pedijatrije, epidemiologije, radioterapije i drugih specijalnosti), diplomiranih biohemičara, diplomiranih matematičara, profesora stranog jezika (nemačkog, italijanskog, francuskog, srpskog jezika), fizike, hemije, tehnike i informatike, diplomiranih inženjera elektrotehnike (elektromehanike, računarske tehnike), diplomiranih mašinskih inženjera - konstruktora, diplomiranih građevinskih inženjera sa licencom 415 (za izgradnju saobraćajnica), diplomiranih ekonomista iz oblasti finansija i računovodstva, kao i diplomiranih socijalnih radnika.

Kao što se može primetiti, radi se o visokoobrazovanim profilima, što potvrđuje već poznatu činjenicu da se sa fakultetom mnogo lakše nalazi posao nego sa nižom stručnom spremom. Inače, od prijavljenih na evidenciju NSZ oko 10% su visokoobrazovani.

Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, lakše dolaze do posla knjigovođe, računovođe, elektotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje i radnici na obezbeđenju. Za ova zanimanja poslodavci pre svega traže iskustvo.

Jedna od bitnih prepreka zapošljavanju je i nedostatak iskustva kao i posebnih znanja i veština za obavljanje konkretnog posla. Sa ovim se suočavaju najčešće komercijalisti, trgovački zastupnici, agenti osiguranja, građevinski radnici - tesari, zidari, armirači, rukovaoci građevinskim mašinama i peskireri. Takođe i radnici u oblasti mašinstva, zavarivači, operateri na CNC mašinama, mašinbravari i bravari suoačavaju se sa često ponižavajućim uslovima poslodavaca.