Srbija i dalje 94. u svetu po konkurentnosti

Srbija je u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti 2015-2016 Svetskog ekonomskog foruma (WEF) zadržala prošlogodišnje 94. mesto među 140 ekonomija. Najbolji rezultat Srbija je zabeležila za tehnološku spremnost, a najgori za sofisticiranost poslovanja.

Prema Izveštaju objavljenom 30. septembra vrednost indeksa konkurentnosti Srbije je 3,9 pri čemu je najniža vrednost 1, a najviša 7. U 2014. Srbija je bila 94. među 144 države sa indeksom takođe 3,9, dok je u 2013. godini bila 101. sa indeksom 3,8.

Srbija je najbolja po tehnološkoj spremnosti, gde je 51. u svetu, a bolju od ukupne pozicije na listi zabeležila je i po kriterijumu zdravstvo i osnovno obrazovanje (62. mesto), visoko obrazovanje i obuke (71.), veličina tržišta (75.) i infrastruktura (75.). Istovremeno je Srbija ispod 100. mesta na globalnoj listi po sofisticiranosti poslovanja (132.), sofisticarnosti tržišta dobara (127.), makroekonomskom okruženju (125.), razvoju finansijskog tržišta (120.), institucijama (120.). Po efikasnosti tržišta rada Srbija je 118. među 140 ekonomija, a po inovacijama 113.

Od zemalja Zapadnog Balkana bolje od Srbije plasirale su se Makedonija, koja je na 60. mestu, Crna Gora (70.) i Albanija (93.), dok je Bosna i Hercegovina iza Srbije sa 111. pozicijom.

Prvu poziciju na globalnoj listi zadržala je Švajcarska, s tim što je ove godine popravila vrednost indeksa na 5,8 sa 5,7 u prethodnom izveštaju. Na drugom mestu je Singapur a treće su SAD i obe zemlje su ista mesta držale i pre godinu dana. Japan je šesti, a Hongkong sedmi, takođe kao i na prethodnoj listi. Nemačka je sa indeksom 5,5 i 4. mestom na svetskoj listi najkonkurentnija u EU. Ta zemlja napredovala je za godinu dana za jedno mesto na listi.

Na začelju liste je Gvineja sa indeksom 2,8 dok je tik iznad, na 139. mestu, Čad sa indeksom 3.

Indeks globalne konkurentnosti zasnovan je na 12 stubova konkurentnosti organizovanih u tri grupe. Prva grupa su osnovni zahtevi - institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo i primarno obrazovanje. Drugu grupu čine faktori povećanja efikasnosti - visoko obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta. U trećoj grupi su sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.