Veća efikasnost, manji troškovi - Kakva je perspektiva logističke industrije u Srbiji?

Kompletna logistička usluga (transport, skladištenje, pretovar, distribucija) je ono na čemu danas insistira veliki broj firmi, ne želeći da opterećuju poslovanje i troše vreme na organizaciju i ugovaranje transporta sa prevoznicima i da se nose sa odgovornošću koja iz toga proističe.

Kompletnu uslugu mogu da pruže agenti povezivanjem domaćih i stranih logističkih operatera, čime je moguće smanjenje troškova poslovanja učesnika u tom lancu, omogućavajući do 10% nižu cenu krajnjeg proizvoda.

Istraživanja pokazuju da troškovi logistike (pakovanja, transporta, skladištenja, pretovara, zaliha i dr.) u ceni proizvoda učestvuju sa oko 10% u zemljama EU, a kod nas to učešće dostiže čak i do 20-25%.

Milorad Kilibarda, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da je to prvenstveno posledica nedovoljne razvijenosti logističke infrastrukture i kapaciteta.

- Svetska iskustva i praksa jasno ukazuju na značaj primene logistike i logističkih principa u savremenim tržišnim uslovima poslovanja. Međutim, naša iskustva pokazuju da logistika dugo nije bila shvaćena i prihvaćena na pravi način i da se ovoj izuzetno važnoj delatnosti i dalje ne pridaje odgovarajuća pažnja. Posledica toga su visoki troškovi poslovanja, slabo korišćenje resursa, nizak kvalitet usluge, nedovoljna konkurentnost naših kompanija i privrede na regionalnom i evropskom tržištu. Slabo razvijena logistička infrastruktura i nedovoljna primena logističkih veština i pristupa za posledicu imaju manje interesovanje inostranih kompanija i investitora – navodi Kilibarda.

Ipak, prema njegovim rečima, poslednjih godina stanje je znatno bolje.

- Sve više kompanija uviđa značaj logistike i počinje da primenjuje određene logističke strategije, tehnologije i rešenja u svakodnevnom poslovanju. Otvaranjem tržišta i dolaskom stranih kompanija ubrzano se razvija i logistička praksa kod nas i u okruženju.

Profesor Kilibarda dodaje da kvalitet logističke usluge ima ključnu ulogu u konkurentskoj borbi na otvorenom i vrlo oštrom tržištu.

- Danas su proizvodi po svojim karakteristikama, dizajnu, materijalima i cenama sve sličniji (nema velike razlike u odnosu na proizvođača ili marku, svi su ovladali materijalima, tehnologijama, dizajnom i drugim performansama). Konkurentska razlika se pravi u odnosu na uslugu isporuke i postprodajnog servisa. U tom smislu kompletnost i kvalitet logističke usluge postaje dominantan faktor konkurentnosti. Ova činjenica postavlja vrlo stroge zahteve pred logističke kompanije i sisteme.

Da logistička industrija u Srbiji napreduje govori i izveštaj Svetske banke, u kome se naša zemlja našla na 63. mestu kada je kvalitet logistike u pitanju. Na prvom je Nemačka, dok je većina zemalja u okruženju - Hrvatska (55), Rumunija (40), Slovenija (38), Mađarska (33) bolje rangirana od nas.

Na toj listi, koju Svetska banka objavljuje svake druge godine, napredovali smo – 2012. Srbija je bila na 75. poziciji. U izveštaju Svetske banke države su rangirane prema nekoliko kriterijuma, među kojima su najznačajniji efikasnost carine, kvalitet infrastrukture, kvalitet transporta i vreme isporuke.

Tranzit bez papira

Papirne tranzitne deklaracije su početom godine otišle u istoriju, što znači da se u redovnom postupku, u tranzitu, koristi isključivo elektronska deklaracija.

Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS) startovao je 25. januara, a prema podacima Carine, dnevno se izda u proseku i više od 3.000 elektronskih tranzitnih deklaracija.

Miloš Tomić, direktor Uprave carina, kaže za "eKapiju" da će uspešna implementacija NCTS povećati prihode od tranzita kao važne privredne delatnosti.

- Naporima Uprave carina u ovom trenutku sve carinske ispostave su uključene u kompjuterizovani tranzitni sistem, špediterske kompanije elektronski podnose NCTS tranzitne deklaracije i kroz Srbiju je na taj način od 25. januara do danas prošlo gotovo 800.000 prevoznih sredstava (kamiona, vozova, brodova itd.). Novi bezpapirni sistem učinio je tranzit efikasnijim, smanjio zastoje i omogućio srpskoj privredi da postane konkurentnija na globalnom tržištu. Zahvaljujući ovom sistemu smanjeni su transportni troškovi, a neophodne bankarske garancije značajno su niže. Stoga je sasvim realno očekivati da Novi kompjuterizovani tranzitni sistem omogući Srbiji da ostvari veći profit od tranzita - izjavio je Tomić za naš portal.

U junu ove godine Skupština Srbije je donela i Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, kao i Zakon o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom.

Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku uspostavlja se međunarodni carinski tranzitni sistem, dok se Konvencijom o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom uspostavlja sistem primene jednoobraznih dokumenata koji će se koristiti u tranzitnom postupku između strana ugovornica, kao i sistem šifara koje se primenjuju u carinskom tranzitnom postupku.

Očekuje se da će primena ovog tranzitnog sistema na teritoriji Republike Srbije započeti krajem godine, odnosno nakon što se sprovedu formalnosti u vezi sa proverom ispunjenosti tehničkih, odnosno informatičko-komunikacionih uslova.

Novi zakoni, nove investicije

Na pitanje "eKapije" koji su strateški koraci države u cilju poboljšanja logističke infrastrukture, iz Ministarstva saobraćaja su nam odgovorili:

- Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta i Akcionim planom za realizaciju ove strategije uređen je strateški pristup za obezbeđivanje ekonomičnih, bezbednih i ekološki prihvatljivih vidova saobraćaja. Osnovni koncept strategije određen je dugoročnim ciljem – članstvom u EU, koji je Srbija postavila kao svoj strateški i nacionalni interes.

Naša zemlja je ove godine u pregovaračkom procesu pristupanja Evropskoj uniji uskladila domaće zakonodavstvo sa direktivama EU (Zakon o trgovačkom brodarstvu, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Zakon o drumskom transportu robe, Zakon o radnom vremenu vozača...)

Jednom od uredbi koje je preporučila EU uvedene su i stimulativne mere u cilju unapređenja kombinovanog transporta, a namenjene su privrednim subjektima preko kojih se realizuje ovaj vid transporta. Takođe, Vlada je, na osnovu člana 82. Zakona o železnici, donela Uredbu o odvijanju kombinovanog transporta do i od terminala za kombinovani transport koji se nalazi na železničkoj mreži i određivanju dokumenata koje bi drumski prevoznik trebalo da poseduje u obavljanju tog vida transporta. Pomenute uredbe deo su usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Direktivom 92/106EEZ koja se odnosi na kombinovani transport.

Kada su investicije u pitanju, kako su nam rekli u Ministarstvu, sredstvima u iznosu od oko 1 mlrd EUR predviđena je izgradnja i modernizacija železničke infrastrukture. Infrastruktura će se paralelno razvijati u dva smera: remontovanje pruga na Koridoru 10 i Barske pruge u cilju vraćanja brzina na projektovane sa jedne strane i izgradnja brzih pruga sa druge strane. Izgradnja brzih pruga na relaciji Budimpešta-Beograd i u narednom koraku Beograd - Skoplje - Solun - Atina, vratiće konkurentnost železničkom saobraćaju i značajno povećati tržišno učešće železnice.

Država je najavila i izgradnju intermodalnog terminala u Beogradu, a kako navode u Ministarstvu, razlog tome je, između ostalog, to što sve velike kompanije u svetu svoje proizvode na putu ka krajnjim korisnicima usmeravaju na intermodalne terminale/logističke centre, kao mesta ukrštanja tokova robe, zbog brzine, kvaliteta i ekonomičnosti isporuke.

Beograd i dalje usko grlo za celokupni robni transport

Sa svojim geografskim položajem, drumskom i železničkom transportnom mrežom, mrežom vazdušnih i rečnih plovnih puteva, Republika Srbija poseduje potencijal da postane logistički centar regiona.

Potencijal Srbije kao regionalnog centra u celini, a posebno razvoj intermodalnog transporta, potvrđen je kroz skorašnje studije, kao što je Generalni master plan transporta Srbije. Osim toga, zainteresovane strane, kao što su pošiljaoci i primaoci robe, transportne i špediterske kompanije i operatori na terminalima, potvrdile su potencijal razvoja intermodalnog transporta u Srbiji, kao i centralnu ulogu Grada Beograda u tom procesu, navode u Ministarstvu građevinarstva.

Može se primetiti da, u postojećoj situaciji železničke i drumske mreže, oblast oko Beograda i dalje predstavlja usko grlo za celokupan robni transport. Međutim, izbegavanjem razvoja našeg glavnog grada kao logističkog centra, trgovinski tokovi bi nastavili da se realizuju alternativnim rutama, preko Rumunije i Bugarske (Koridor 4) i na taj način pravili veliku zaobilaznicu kako bi stigli do Srbije ili do regiona jugo-zapadnog Balkana uopšte.

Strategija transporta EU 2050 (White paper) usvojena je 2011. godine sa osnovnim ciljem kreiranja zajedničkog evropskog transportnog prostora (Roadmap to a Single European Transport Area). Pristupanjem država kandidata za članstvo Evropskoj uniji njihove glavne transportne ose postaće deo proširene TEN-T mreže.

Logistika – profesija budućnosti

Sa porastom značaja logistike u svakoj organizaciji, raste značaj i atraktivnost logističke profesije. Godišnja stopa rasta potreba za logističkim stručnjacima u razvijenim ekonomijama, kreće se između 10 i 15%. U manje razvijenim privredama, sa nedostatkom ovih kadrova, ta stopa se kreće i do 30% godišnje, zbog čega se opravdano smatra da je logistika profesija budućnosti.

- To jasno potvrđuju i iskustva zemalja EU i regiona, u kojima su logistički menadžeri izuzetno traženi i cenjeni i gde prosečno na posao čekaju manje od šest meseci. Kompanije koje posluju na našem tržištu sve češće traže visokoobrazovane stručnjake iz oblasti logistike. U Srbiji postoji značajan kadrovski potencijal, koji je univerzitetski obrazovan i osposobljen za obavljanje različitih logističkih poslova i zadataka. Takvi kadrovi, inženjeri logistike, se školuju na Odseku za logistiku Saobraćajnog fakulteta - Univerziteta u Beogradu. Potrebno je samo da privreda i kompanije daju šansu i angažuju obrazovane logističare u procesu strateškog i operativnog upravljanja i odlučivanja – navodi za naš portal profesor Milorad Kilibarda.

Marija Kambić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Logistika pokreće Vaš biznis" možete pročitati OVDE.

Saobraćajni fakultet Beograd

Tematski bilteni eKapija

Tematski bilteni eKapije

Tematski bilten Logistika

Tematski bilten Logistika pokreće Vaš biznis

Logistika pokreće Vaš biznis

Logistika

Milorad Kilibarda

skladištenje

pretovar

distribucija

pakovanje

logistički operateri

NCTS

tranzitne deklaracije

Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku

Zakon o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom

logistički menadžeri