Zatvaranje srpsko-hrvatske granice pretnja privredi celog regiona

(Sa sastanka SPK)Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež zatražio je od slovenačkih kompanija da pošalju jasan signal hrvatskoj vladi da stanje koje vlada na graničnom prelazu između Srbije i Hrvatske ne ide nikome u prilog, i najavio mogućnost da kompanije upute kolektivnu tužbu hrvatskim sudovima zbog pretrpljene štete.

Problemi koji su pogodili privredu regiona zbog zavratanja graničnog prelaza Srbije i Hrvatske bili su jedna od tema na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba, održanog sinoć u Beogradu.

Obraćajući se velikom broju prisutnih članova, Čadež je kao jedan od gostiju, rekao da se međunarodni dogovori i sporazumi moraju poštovati i da postoji pravni lek ukoliko nije tako, podsećajući da je PKS formirala kol centar i pravni tim kome se mogu obratiti svi privrednici koji su pretrpeli štetu zbog zatvaranja graničnog prelaza Srbije i Hrvatske.

Ekonomski savetnik u Ambasadi Slovenije u Srbiji Liljana Figar Ferme izjavila je da zatvaranje srpsko-hrvatske granice nije samo problem Hrvatske i Srbije, već problem i za privredu Slovenije.

- Zbog zatvaranja granica gubi i naša privreda. Razgovarali smo sa privrednom komorom Slovenije i oni su zabrinuti zbog informacija sa terena - rekla je Figar Ferme na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba.

Predstavnik kompanije "Gorenje", koja u Srbiji posluje sa tri fabrike u Valjevu, Zaječaru i Staroj Pazovi, istakao je da njihov promet za sada ide preko Bosne i Hercegovine u EU, ali da bi, ukoliko se ovakva situacija nastavi u narednih nedelju ili dve, moglo da bude velikih problema za celokupunu privredu.

Prisutni, među kojima je bio i državni sekretar u Ministarstvu privrede Miloš Petrović saglasili su se da nema racionalnog objašnjenja zašto granica sa Hrvatskom nije otvorena, što je predsednica Slovenačkog poslovnog kluba Danijela Fišakov prokomentarisala rečima: "I mi se nadamo da će pobediti zdrav razum".

Još prostora za saradnju slovenačke i srpske privrede

Osim aktuelne situacije na srpsko- hrvatskoj granici na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba razgovaralo se o poslovnom ambijentu u Srbiji, postojećoj i mogućnostima proširenja saradnje slovenačke i srpske privrede.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede, Miloš Petrović ,istakao je da dobra privredna saradnja može da se unapredi kroz osnivanje zajedničkih preduzeća i nastupima na trećim tržištima.

- Slovenija zauzima 9. mesto među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije i zabeležen je rast izvoza od 4,7%, što znači da je učešće Slovenije u ukupnom izvozu Srbije 3,1%, dok je ukupna robna razmena dve zemlje u 2014. godini 777,6 mil EUR.

Petrović je istakao da slovenačke kompanije prepoznaju tržište Srbije i da je SIEPA podržala 14 projekata slovenačkih kompanija ukupne vrednosti 84 mil EUR, za šta je odobreno 12 mil EUR podsticaja, a otvoreno 2.134 novih radnih mesta.

Državni sekretar ukazao je na reforme na ekonomskog planu koje imaju za cilj stvaranje predvidivog poslovnog ambijenta. Prioriteti u tome su finansijska konsolidacija javnih finansija, fer tržišna utakmica, reforma sistema javnih preduzeća... On je podsetio i na set novih zakona koje je država donela: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o radu, i još jednom najavio Zakon o ulaganjima kojim, kako je rekao Srbija želi da izjednači domaće i strane investitore, olakša rad ulagačima i pomogne im da pronađu način da reinvestiraju i zaposle nove radnike na našem tržištu.

- Ko god dođe u Srbiju treba da razmišlja partnerski – naglasio je Petrović podsećajući da zbog potpisanih trgovinskih sporazuma Srbija pruža pristup tržištu od 500 miliona ljudi.

- Imamo proizvode, ali ne i količine. Okruženje je tako da srpske i slovenačke kompanije treba da se udruže i zajedno nastupe na trećim tržištima – zaključio je državni sekretar.

Predsednik PKS, Marko Čadež rekao je da rade na tome da se slovenačke kompanije povežu u većoj meri sa dobavljačima iz Srbije i podsetio da je PKS krenula sa setom novih usluga: od pravnog savetovanja, pomoći oko carinskih procesa, poreskih obaveza, pružanja informacija o EU fondovima i internacionalizacije.

- Regionalno povezivanje jedan je od ključnih ciljeva komore i očekujem još intenzivniju saradnju naše dve zemlje u narednom period - naglasio je Čadež.