BORIS ARANĐELOVIĆ, LEGENDARNI PEVAČ “SMAKA” - Bilo jednom u Kragujevcu

Politika 2005-01-21

BORIS ARANĐELOVIĆ, LEGENDARNI PEVAČ “SMAKA”

Bilo jednom u Kragujevcu

Mada nas je Beograd svojatao, „Smak" je oduvek bio kragujevački bend, ali od grada nikada ništa nismo dobili, kaže jedan od najboljih pevača u istoriji srpskog roka

KRAGUJEVAC – Sve ima svoje vreme i ono što sejednom dogodilo više se nikada ne može ponoviti. Bar ne u onom intenzitetu i na način koji bi probudio iste, prave emocije. Zato “Smak” nije trebalo dirati i ponovo pokretati. Bolje je da ga se sećamo kakav je nekad bio i data pamtimo po onome što je nekad predstavljao u srpskom roku – kaže Boris Aranđelović, legendarin pevač čuvenog kragujevačkog benda, koji se još pre 16 godina “otisnuo” od obala brdovitog Balkana, da bi se, posle izvesnog vremena, “ukotvio” u roterdamsku luku ravne Holandije.

• Zašto ste otišli?

- Priča je krajnje jednostavna. Ovde se samo od roka nije moglo živeti, a drugo insam umeo ni hteo da radim. Dakle, u pitanju su bili egzistencijalin razlozi.

• Kako Vam je u Holaidiji, čime se tamo bavite?

- Fabričkom izolacijom ali, pretpostavljam da Vam to nije toliko interesantno. Doduše, ni život u Holandiji nije mnogo zanimljiviji. Nedelja je prazan dan, subota je slična nedelji, a ostalim danima radim. Muzička dešavanja gotovo da ne pratim, tek kada me neki naši klinci pozovu na svirku u neki lokal. Ponekad se uveče nađem sa prijateljima, sedimo u nekom kofi-šopu, malo pijuckamo i sećamo se starih dobrih vremena. Ništa posebno.

• Pričate kao razočaran čovek.

- I jesam. Odlaskom iz Kragujevca uskraćen sam za porodicu i prijatelje. Majka i ćerka su mi ostale ovde, takođe i prijatelji. Imam ih i tamo, ali mi nedostaju moji stari pajtaši. Tamo nemam ni vremena za druženje. Život u Holandiji, posebno u Roterdamu, dosta je skup. Da bi opstao moraš da zarađuješ, a ja sam uvek voleo malo komotnije da živim.

• “Riblja čorba” je proslavila “220 godina” postojanja, “Idole” često pitaju da li bi mogli ponovo. Zašto “Smak” nije, bar malo duže, ostao na okupu?

- I dvoje u braku, pa je, ponekad, mnogo, a nas smo bili petorica. Jednostavno, splet okolnosti i neka naša ljudska i muzička neslaganja dovela su do razlaza. No, za mene je to odavno završena priča.

Točak je i danas, po meni, naš najbolji muzičar, ali je sa njim oduvek bilo teško sarađivati. Kepa i ja smo se mnogo bolje slagali bez njega i bilo nam je super kada smo, pre neku godinu, napravili jedan bendić.

• Nije išlo?

- Kao i nekad, ni danas se u Srbiji od rokenrola ne može živeti. Momke sam morao sam da izdržavam, a jasno Vam je da se tako ne može dugo. Ono, možda, to nije ni trebalo raditi. Poplava turbo folk bljuvotina i privatnih televizija, koje su nametnule tu nekulturu, odnela je sve one koji nešto vrede. A ja ne mogu na bini da se pojavljujem u društvu nekih guzičarki, koje pevaju kako bi volele da postanu prostitutke. Nekad se znalo o čemu se moglo pevati.

• Prilično ste rezignirani stanjem na srpskoj muzičkoj sceni.

- Jesam, mada moram priznati da ne pratim mnogo šta se ovde dešaćva. Slušao sam malo “Najt šift” i mislim da su dobri, iako ne sviraju svoju muziku. Međutim, pravog roka ovde više nema. Rok se svira i sluša u celom svetu, samo ne u Srbiji. Ipak, ne slažem se sa tim da je mrtav, pošto to pričaju oni koji ga nikada nisu ni voleli.

• Nisu ga voleli ni mnogi Kragujevčani?

- Znam šta želite da me pitate. “Smak” je, mada nas je Beograd svojatao, oduvek bio kragujevački bend. Našom zaslugom. Međutim, u gradu nikad nismo imali podršku, od njega nikada ništa nismo dobili. Političke fukare su nam obećavale i stanove i lokale, ali su sve to dobili, i to na naše ime, neki poltroni. Dakle, malo je više razloga zbog kojih sam otišao odavde.