Koliko znamo o internet kupovini - Pre nego dodate proizvod u korpu, razmislite o uvoznim dažbinama

Kupovina preko interneta postala je naša svakodnevica. U prilog tome idu mogućnost kupovine iz fotelje, do nekoliko puta jeftiniji proizvodi, te besplatna isporuka za robu niže vrednosti. Iako većinu i dalje čine oni koji kupuju isključivo ono što "vide svojim očima", činjenica je da je online trgovina sve zastupljenija, a njeno vreme tek dolazi.

Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo da plate prilikom carinjenja. Treba imati na umu da kada se kaže uvozne dažbine, misli se na carinu i PDV. Ponekad se građani bune zbog iznosa naplaćene "carine", a da im carinske dažbine uopšte nisu naplaćene, već su platili PDV.

Dakle, carinu i porez nećete platiti samo ukoliko vam pošiljku koja ne vredi više od 70 EUR pošalje prijatelj, rođak ili poznanik iz inostranstva.

Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva, čija vrednost ne prelazi 3.000 EUR, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope od 10%, a na tu vrednost obračunava se i PDV. Važno je znati da se, za pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.

U slučaju da su pošiljke vrednije od 3.000 EUR ili ih naručuju pravna lica, tada je obavezno podneti deklaraciju u pisanom obliku (Јedinstvena carinska isprava - ЈCI) i započeti postupak redovnog carinjenja. Ono podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi, koja može biti različita, ističu u Upravi carina.

Kako to izgleda u praksi

Ako želite da naručite mobilni telefon iz inostranstva koji košta, npr. 100 EUR, a poštarina je uključena u cenu, tzv shipping free, obračunava se jedinstvena carinska stopa od 10% na vrednost robe, pa se dobije iznos od 110 EUR. Na tu vrednost obračunava se PDV od 20%, pa će naručioca taj telefon sa dažbinama koštati 132 EUR.

Ako poštarina za pomenuti telefon nije uključena u cenu, već iznosi npr. 20 EUR, jedinstvena carinska stopa od 10% se obračunava na iznos od 120 EUR, pa telefon već sada košta 132 EUR. Na tu vrednost ide i PDV od 20%, pa će proizvod sa svim dažbinama koštati 158,4 EUR.

U slučaju da kupac želi da naruči knjigu iz inostranstva koja košta 5 EUR, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 5 EUR, carinska vrednost će biti 5 EUR, jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. Osnovica za plaćanje PDV-a je 5 EUR, pa će njegov iznos po stopi od 20% biti 1 EUR.

Uzmimo sada za primer da kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 EUR. Ako je transport plaćen npr. 10 EUR, onda će carinska vrednost biti 90 EUR, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10% biće 9 EUR. Osnovica za plaćanje PDV je 99 EUR, pa on u ovom slučaju iznosi 19,8 EUR. Znači, ukupne dažbine, carina i PDV, će biti 28,8 EUR. Obračun se uvek vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS.

Ukoliko biste, recimo, putem pošte poručili akciznu robu (poput cigarilosa, cigara, duvana za lule), u tom slučaju biste morali da platite i akcize.

Osim toga, bitno je znati da se po posebnoj stopi od 10% oporezuju udžbenici i nastavna sredstava, dnevne novine, monografske i serijske publikacije, a sve ostalo po stopi od 20%.

Treba znati i...

Roba koja se naručuje može da stigne kao obična pošiljka, preko PTT službe ili brzom poštom preko firmi kao što su DHL, "Fedex", UPS, čije su usluge znatno skuplje. Ako pošiljka stigne brzom poštom ona se, takođe, carini po stopi koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi, a ne primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10%. O načinu dostave robe odlučuje isključivo njen naručilac.

Ono što bi građani takođe trebalo da znaju je da postoje i neki drugi troškovi koje naplaćuje Pošta poput takse za otvaranje pošiljke i koja, uprkos zvaničnom nazivu "podnošenje na carinski pregled", nema nikakve veze sa carinom. Za pisma ona iznosi 65,80 dinara, a za pakete 266,90 dinara. Tu su i poštanska provizija za uplatu, te ležarina za pošiljku koja iznosi 11 dinara po danu za pošiljke preko 350 gr.

Ako primalac pošiljke smatra da carinici nisu dobro procenili njenu vrednost, ima pravo da uloži žalbu na obračun dažbina i pre nego što preuzme robu, što znači da ima pravo da traži obračun dažbina na uvid, pa ako se ne slaže sa njim da ne preuzme robu već da se odmah žali.

U slučaju žalbe primalac mora zahtevom da se obrati carinarnici u kojoj je roba ocarinjena.

A zašto se ponekad dešava da kupljena roba "leži" i 30 dana pre isporuke? Kako su nam rekli u Upravi carina, rok "ležanja" poštanskih pošiljki je 30 dana, ali ukoliko postoje nedoumice oko utvrđivanja carinske vrednosti robe, ili je potrebno da se dodatno prilože mišljenja ili dozvola nadležnih ministarstava, pošiljka može biti prosleđena primaocu mnogo kasnije nego što je to predviđeno.

- Takođe, postoji mogućnost da zbog prispeća enormnog broja pošiljki carinski službenici, bez obzira na dodatni angažman, nisu u mogućnosti da u nekom razumnijem roku okončaju carinski postupak, te dolazi do zastoja u otpremi pošiljki - rekli su za "eKapiju" u Upravi carina.

Na šta se žale građani

Nezadovoljstvo i optužbe na račun carinske službe, i kada za to ima osnova, a često i sasvim neosnovano, proističu iz nedovoljne informisanosti građana o carinskoj proceduri, kažu u Upravi carina.

Fizička lica se najčešće žale na visinu utvrđene carinske osnovice na koju se obračunavaju uvozne dažbine, ili pak na to da je ona pogrešno utvrđena.

- Veliki problem kod utvrđivanja vrednosti predstavlja nedostatak prateće dokumentacije, odnosno fakture, kada se primenjuju ostali metodi vrednovanja predviđeni Carinskim zakonom. Osim računa, za utvrđivanje carinske vrednosti, najčešće se vrši upoređivanje vrednosti slične ili istovetne robe. To se čini iz razloga što se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom – objašnjavaju u Upravi carina.

Navode da im se često dešava da se građani žale da u pošiljkama nije ona roba koju su očekivali, te da sumnjaju da je neko "prisvojio" jedan deo sadržaja.

- Sve pakete otvara poštanski, a ne carinski službenik. On cariniku podnosi na uvid sadržaj paketa kako bi uzeo sve podatke potrebne za carinjenje robe, nakon čega se sadržaj vraća najčešće u istu ambalažu. Carinik vrši uvid u sadržaj paketa i poredi ga sa pratećom dokumentacijom. Iz navedenog se lako može zaključiti koju vrstu kontakta carinski službenik ima sa pristiglom poštanskom pošiljkom i njenim sadržajem, te da ukoliko pošiljalac ili primalac imaju bilo kakvu zamerku na izgled ili sadržaj paketa, svoju reklamaciju bi trebalo da upute preduzeću PTT saobraćaja "Srbija".

Naime, svi paketi koji sadrže robu koja podleže carinskoj kontroli i naplati dažbina se otvaraju, a ono što možda niste znali je da tome može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to opunomoćio.

Pojedini građani su imali takva iskustva da su poručenu robu platili manje nego dažbine. U Upravi carina objašnjavaju da takva mogućnost postoji u nekoliko slučajeva.

- Na primer, ukoliko je roba kupljena u periodu velikih akcijskih popusta, ili na aukcijama, a da je po prispeću ne prati faktura, pa ukoliko se carinska osnovica utvrđuje nakon isteka takvih akcija, kada su cene roba vraćene na veći iznos, obračun zaista može biti veći od plaćene vrednosti robe. Još jedan od razloga koji može uzrokovati ovakvu situaciju jeste slučaj kada pristigla roba podleže naplati carine i PDV-a, a u carinsku osnovicu uđe i trošak poštarine. Inače, cena transporta ulazi u carinsku osnovicu.

Internet kupovina u Srbiji

U Upravi carina kažu da je od momenta uvođenja "PayPal" servisa u Srbiji došlo je do znatnog povećanja broja pošiljki. To procentualno iznosi i više od 50% u odnosu na raniji period. Trebalo bi, međutim, naglasiti da se pošiljke ne sortiraju prema načinu plaćanja, te je tako nemoguće reći koje su naručene preko PayPal servisa, ali je činjenica se ukupan broj pošiljki višestruko uvećao u odnosu na period kada takav servis nije postojao.

Prema podacima Uprave carina, građani Srbije najčešće naručuju tehničku robu i to mobilne telefone, delove za kompjutere, eksterne memorije, ajpodove i tablete, kao i garderobu i obuću. Najveći broj pošiljki stiže iz Kine i SAD, i njihova vrednost uglavnom ne prelazi sumu od 50 EUR.

Vedrana Džudža