Opasan život pokraj Velikog bačkog kanala - U mulju više od 2.000 toksičnih elemenata, brojni su kancerogeni

(Veliki bački kanal) Stanovništvo koje živi u blizini Velikog bačkog kanala u velikoj je opasnosti da zbog zagađenja ovog vodotoka oboli od raka, pokazuju podaci vrbaske bolnice. Međutim, iako se u njega i dalje svakodnevno izliva opasni otpad iz obližnih fabrika, plan za rešavanje problema koji uzrokuje kancerogena oboljenja ljudi polako pada u vodu.

Ovo je najzagađeniji vodotok u Evropi, što je zvanična ocena Norveškog instituta za zaštitu voda. Prema procenama stručnjaka, u mulju Velikog bačkog kanala nalazi se preko 2.000 toksičnih elemenata, od kojih su brojni kancerogeni. Milan Lalović sa suprugom i četvoro dece živi svega nekoliko metara od kanala, i nije mu svejedno.

- Ko se ne bi plašio? Ko se ne bi plašio da vam na 20 metara od kuće protiče nešto što ne znate ustvari šta je, šta ispušta, šta emituje...Imam tu drugara koji je oboleo od kancera, da li to može biti od kanala ili od nečeg drugog, ali odjednom od zdravog čoveka bude bolestan čovek. Ja nisam stručnjak, ja sam vozač - kaže Lalović.

Ako Milan nije kvalifikovan da donese ocenu, doktor Božidar Mirković iz vrbaske bolnice to svakako jeste. Njegove analize pokazale su jasan porast obolelih. U periodu od 1984. do 1994. među ljudima koji žive u neposrednoj blizini Vellikog bačkog kanala dijagnostikovano je 136 novoobolelih od karcinoma pluća.

U narednih deset godina, broj obolelih se duplirao. Za poslednjih deset godina ne postoje zvanični podaci, ali Mirković tvrdi da je oboljevanje zbog kanala nastavljeno.

- To stanovništvo je ugroženo, i u perspektivi, ako do sada nije obolelo, ima velike šanse da se razvije neka od malignih bolesti u tom okruženju - navodi Božidar Mirković, pulmolog-onkolog.

Iako su zvanično obrađeni samo podaci koji se tiču obolelih od raka pluća, doktor Mirković kaže da su rezultati slični i što se tiče ostalih lokaliteta.

Ovaj problem počeo je da se rešava još pre šest godina izgradnjom centralnog prečistača. Međutim, ovaj projekat, za koji je Evropska unija izdvojila 15 mil EUR, na dobrom putu je da propadne, jer se ispostavilo da je predimenizoniran i da Vrbas, paradoksalno, nema dovoljno otpadne vode kako bi prečistač mogao da radi.