Pčele izdresirane da prave med u tegli - Halil i Ćebira Kurtović pokrenuli proizvodnju bez dodira ljudske ruke

Pre tačno pet godina Halil i Ćebira Kurtović krenuli su sa proizvodnjom devičanskog meda kojeg pčele prave u tegli, bez dodira ljudske ruke.

- Kako biste mogli dobiti med u saću iz tegle, potrebno je jako dobro poznavati pčele, način njihovog ponašanja kao i to da pčela svaki prazan prostor ispunjava medom - kazuje Halil.

Imajući sve te informacije, došao je na ideju da skine medišta, ramove u koje pčela slaže med, i stavi ih u tegle.

- To sam prvi put pokušao na bagremovoj paši i pokazalo se izuzetno dobrom idejom, tako da to radim već punih pet godina. Ali se to može raditi isključivo na jakoj paši, kad je velik unos i kada ima nektara u prirodi, sa jakim društvima - dodaje Kurtović.

Umesto u košnici, saće je - u tegli

Iako već iskusan pčelar sa dugogodišnjom karijerom dresiranja pčela da rade u tegli, krenuo je eksperimentalno sa dva društva, na bagremovoj paši koja je najizdašnija. Na jedno društvo stavlja 16 tegli koje okrene naopako. Godinu dana ranije rastopi i nakapa malo devičanskog saća na dno svake tegle te ih postavi po ramovima na plodište.

- Ako je dobra paša, one jako brzo izgrade saće i još brže unesu med. Pčele na bagremovoj paši u toku dana mogu doneti i 2 do 3 kilograma meda. Jedna tegla nosi 950 grama, što znači da mi 16 tegli pčele napune za oko desetak dana - objašnjava Kurtović.

Nisu isti prinosi svake godine

Halil dodaje da se događalo i da nekad nema uspeha. Prošla godina mu je bila loša. Pčele su samo započele raditi, a poplave koje su zadesile BiH su to sve zaustavile. Iste tegle je zatvorio, ostavio i sačuvao ih za ovu godinu, kada su nastavile svoj vredni posao. Pohvalio se prinosom tekuće godine gde je imao 10 društava koja su napravila po 16 tegli.

Razlika između meda u teglama i onog u košnicama

Kurtović ističe da se radi o velikoj razlici.

- Teško je pronaći ram sa osnovama od devičanskog saća, a pčelari radi većeg prinosa pribegavaju kupovanju osnove koja se radi industrijski gde se mešaju plastika i paraffin - ističe Kurtović.

Saće koje on stavlja kao baznu osnovu može se konzumirati te dodaje da je jako dobro za probavni trakt.

Razlika je i u prinosu meda. Veća je proizvodnja u košnici jer se pčeli daje početnica, ili pogotovo ako joj se da izgrađeno saće. Tada pčela ne troši vreme na izgradnju saća, nego samo slaže med u već gotovu "ambalažu".

- A u mom slučaju, pčela mora sebi izgraditi saće i tek onda počinje slagati med. Ali se ta razlika u prinosu nadoknađuje cenom, jer tegla sa ovakvim medom i saćem košta oko 25 KM (12,5 EUR), dok je tegla meda iz košnica 15 KM (7,5 EUR) - dodaje ovaj pčelar.