Ko ne skupi dovoljno godina staža ostaje i bez penzije i bez uplaćenih doprinosa

Ako ste u Srbiji uplaćivali doprinose za penziono-invalidsko osiguranje, ali kraće od 15 godina, ne samo da nećete ostvariti pravo na penziju, nego vam Fond penzijsko-invalidskog osiguranja neće ni vratiti novac koji ste do nekog trenutka uplaćivali, piše "Radio Slobodna Evropa".

Kako navodi taj medij, u Nemačkoj se posle samo pet godina staža osiguranja taj uslov ispunjava i ostvaruje pravo na penziju. Ukoliko neko ima manje od pet godina staža, ne bi dobio penziju, ali bi mu nemački penzioni fond vratio doprinose, preciznije, deo doprinosa koje je kao zaposleni odvajalo.

Sa druge strane, u Srbiji je za kvalifikovanje za penziju neophodno najmanje 15 godina staža osiguranja, ali, za razliku od nemačkog fonda, srpski Fond penzijskog osiguranja ne vraća doprinose onima koji uslov za penziju ne ispunjavaju.

Objašnjavajući zašto Fond ljudima koji nisu ostvarili pravo na penziju, ali jesu do nekog trenutka uplaćivali doprinose taj novac ne vraća, direktorka Sektora Fonda PIO za odnose sa javnošću Jelica Timotijević kaže da "Zakon o PIO ne predviđa to, niti zakon o doprinosima. Dakle, naše zakonodavstvo ne predviđa mogućnost da se vraća novac ukoliko osiguranik ne ostvari pravo na penziju. Znači, ako neko nema 15 godina staža osiguranja, samim tim ne može da ostvari pravo na penziju".

Ali, s obzirom na činjenicu da zakon ni jednu reč o takvoj situaciji ne kaže – niti nalaže da se doprinosi zaposlenima koji nisu stekli pravo na penziju vraćaju, niti da se ne vraćaju – samo predviđa da se mora imati najmanje 15 godina staža osiguranja i tu staje, zašto se onda Fond PIO poziva na taj zakon? Po kom osnovu je, dakle, odlučio da zaposlenima koji su plaćali doprinose, ali nisu ostvarili pravo na penziju ne vraća uplaćeni novac nego ga zadržava za sebe ili za budžet - svejedno?

Uprkos tome što se ukazuje na komponentu solidarnosti kad je reč o penzionom sistemu Srbije, to se na delu teško vidi. Naime, u Srbiji, za razliku od mnogih drugih država, i to ne samo najbogatijih, nego i nekih afričkih i azijskih zemalja, nema, recimo, prava na socijalnu penziju, na zagarantovanu minimalnu penziju osobama bez radnog staža. Od svih država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, takva penzija postoji samo u Sloveniji, pa je tamo primaju i domaćice. Gde se, dakle, očituje ta solidarnost u srpskom penzionom sistemu?

To se pitaju i pravnici, među njima i predsednik Advokatske komore Srbije Slobodan Šoškić.

- Postavlja se pitanje da li se na bazi te opšte solidarnosti taj fond zaista i razvija ili se novac koji ne vraća građanima troši potpuno neodgovorno i neovlašćeno. Taj fond, dakle, meni ne isplaćuje penziju jer je nemam, a neće da mi vrati ono što sam do određenog trenutka plaćao. To nije pravedno jer odnosi treba da se posmatraju na bazi ekvivalenta: ja sam toliko platio i toliku ću imati penziju, a ako nisam plaćao dovoljno dugo da bih imao penziju, onda imam pravo da tražim povraćaj onoga što sam platio. To što imaju Nemci, to je sasvim u redu. Tu se ne igra na kartu solidarnosti nego se igra na kartu interpersonalnog odnosa: ja i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje; ja vama plaćam toliko i toliko, a ako ne ostvarim pravo zbog koga to plaćam, a to je penzija, onda imam pravo da tražim povraćaj svojih uplaćenih doprinosa - kaže Šoškić.