Deset organskih s lukom

(Foto: Twin Design/shutterstock.com)

Ćevapi, pljeskavica, leskovački uštipci, naizgled običan restoranski meni ako mu se ne doda prefiks "organski". Posle nekoliko meseci eksperimentisanja, organska hrana našla se na meniju jednog poznatog beogradskog restorana.

- Imali smo pozitivan odziv na organsku hranu, tako da smo je ubacili u meni. Između organskih i običnih ćevapa, recimo, za koje se odlučuju? Više za organske, sada imamo samo organske i prodajemo ih više nego one stare prošle godine - kaže kuvar Milan Delić.

Ali, to je tek u začetku. Organski obroci su 30 do 50% skuplji. Dobijaju se bez herbicida, pesticida, veštačkih đubriva, hormona, antibiotika, uz mnogo više ljudskog rada.

Da bi se ušlo u proizvodnju organske hrane, potrebno je zdravo zemljište, voda u klasi one za piće i određena udaljenost od aerozagađivača. Od sklapanja ugovora sa kontrolnom organizacijom, preko perioda konverzije, do statusa organskog proizvođača, prođu tri godine.

- U startu je ova proizvodnja u odnosu na tradicionalnu izjednačena, kasnije, ulaganja su tri do četiri puta veća, utrošak radne snage je veći, kod konvencionalne proizvodnje je više herbicida, oni koriste hibride, a mi domaće sorte koje manje rađaju - kaže vlasnik organske farme Miodrag Radivojević.

Da bi se on dobio na ispravan način mora da se vodi računa o plodoredu, odnosno koja se biljka uzgaja pored koje. Ali, to je samo deo sistema koji mora da bude zatvoren.

- Gajimo žitarice koje su organske sertifikovane, autohtone, koristimo ih za ishranu živine, od živine dobijamo jaja i meso, od stoke ostaje stajnjak koji je neophodan da se prihrani zemljište - kaže Radivojević.

Godišnja ulaganja su oko deset hiljada evra.

- Nama je potrebna pomoć u repromaterijalu i subvencije u proizvodnim kapacitetima, prerađivačke kapacitete nemamo. Može da se zaradi da jedna porodica živi normalno gde su prihodi oko 50 do 100.000 mesečno - kaže Dragica Ostojić.

U Evropskoj uniji površina pod organskom proizvodnjom povećava se svake godine za 0.5 mil hektara. Trenutno je na oko 186.000 farmi. Cilj je da do 2020. godine 20% poljoprivrednih površina bude pod organskom proizvodnjom, piše RTS.