Cena navodnjavanja u Srbiji jednaka visini štete izazvane sušom?

Nedostatak novca i projekata razlozi su zbog kojih je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po površini njiva koje navodnjava, navodi "Blic" i dodaje da se, iako bi Srbiju manje koštalo uvođenje sistema za navodnjavanje nego gubitak novca zbog smanjenih prinosa i saniranje šteta izazvanih sve češćim sušama, problem suvih njiva godinama ne rešava.

Stručnjaci procenjuju da direktni gubici poljoprivrede zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja iznose čak 500 mil EUR, dok gubici prehrambene industrije idu i do 2 mlrd EUR. S druge strane, kompletan projekat unapređenja sistema navodnjavanja koštao bi između tri i četiri milijarde evra, navodi taj list.

- Svake godine u vreme kad je puna vegetacija, odnosno u julu i avgustu, imamo manje padavina i useve pogodi suša. Pametan svet računa na to i trudi se da izbegne gubitke i da se pripremi za takve situacije. Velika je nesreća što se sredstva iz budžeta ne ulažu u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje - kaže Drago Cvijanović.

On napominje da se za suše koje su godine pogodile Srbiju mesec dana ranije znalo da dolaze i da je tada trebalo organizovati bar nešto improvizovano, da se spase šta se može spasti.

- Država bi trebalo da očisti postojeće kanale za navodnjavanje i da stimuliše nabavku opreme za navodnjavanje. Država sada to radi vrlo skromnim sredstvima, ali bi trebalo pod hitno da završi mrežu kanala i da omogući ljudima da navodnjavaju njive - kaže Cvijanović.

Vojislav Stanković napominje da poljoprivrednici sami to ne mogu da urade.

- To je izuzetno skupo. A kamate na kredite su skupe i poljoprivreda ne može to da podnese. Država je na potezu. Za rešavanje problema navodnjavanja potrebno je tri do pet godina. Ali, ne radi se na tome. Evo, sledeće godine će poljoprivrednicima biti na raspolaganju 175 mil EUR iz evropskih IPA fondova - kaže Stanković.

Stanković predlaže još jedno rešenje za problem sa sušama.

- Treba stvarati organizme otporne na sušu, ukrštati sorte da bi se dobila sorta koja dobro podnosi sušu. To bi Ministarstvo za nauku trebalo da organizuje zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede - kaže Stanković.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da raniji pokušaji u pravcu razvoja navodnjavanja nisu dali primetne rezultate i da su uradili Studiju izvodljivosti navodnjavanja u Srbiji.

- Cilj izrade studije je dobijanje osnova za donošenje odluke o pokretanju kreditne linije Abu Dabi fond za razvoj navodnjavanja koja je fokusirana na razradu koncepta navodnjavanja na površini od 28.000 hektara. Trenutno se lista projekata iz ove studije nalazi u Abu Dabiju i do kraja meseca očekujemo njeno odobravanje - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Ratari ističu da je investiranje u navodnjavanje skupo.

- Sistemi "kap po kap" koštaju od 1.500 do 3.500 EUR po hektaru, a za orošavanje ratarskih kultura potrebno je 2.000 EUR po hektaru. Kada se zemlja navodnjava potrebno joj je i više mineralnih đubriva - kaže Miloš Ćosić, ratar iz Srema.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine formiralo je komisiju za ocenu stanja useva kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u ovogodišnjem rodu kukuruza. Komisija je predložila set preventivnih mera kojih se moraju pridržavati proizvođači i skladištari kukuruza u cilju sprečavanja pojave aflatoksina i drugih mikotoksina, piše "Blic".