(Ekonomist) Regionalne integracije - Agrokor umesto Merkatora

(Rodoljub Drašković)

Slovenački trgovački gigant Merkator i srpski Koncern Swisslion-Takovo neće se udružiti, kako su to dve kompanije najavile u martu ove godine. Tada je objavljeno da su Merkator i Svisslion-Takovo potpisali Pismo o nameri strateškog povezivanja u tri oblasti - trgovinske delatnosti, nabavke proizvoda srpskog koncerna i u oblasti proizvodne delatnosti Merkatora.

Četiri meseca kasnije iz Merkatora je (30. jul) tim povodom saopšteno da su „posle brižljivih pregleda i detaljne analize trgovačke aktivnosti srpskog koncerna, partneri konstatovali da udruživanje ne bi donelo očekivane koristi“. Dve kompanije dogovorile su se da Svisslion-Takovo samostalno nastavi sa svojim trgovačkim biznisom (odnosno da potraži drugog partnera za svoju trgovinu), a da će Merkator u srednjoj i južnoj Srbiji nastaviti sa razvijanjem vlastite prodajne mreže. U saopštenju za javnost obe firme potvrdile su spremnost da nastave saradnju u drugim oblastima zapisanim u Pismu o nameri kako bi oba partnera ostvarili “uzajamne ekonomske koristi uz ispunjavanje zacrtanih strateških usmerenja”.

Ostave li se po strani zluradi komentari tipa „propade im ljubav“, primer da dva tako „teška“ tržišna igrača odustanu od najavljenog velikog regionalnog merdžovanja izazvao je posebnu pozornost poslovnih krugova. Ne samo zato što je Merkator nekoliko meseci ranije već „pazario“ novosadsku Rodić trgovinu, već i zbog dugo pripremanog, a prošle jeseni najavljenog, spajanja trgovačkih biznisa beogradske Delte i zagrebačkog Agrokora. Odustajanje dve kompanije od moguće strateške integracije na prostorima jugoistočne Evrope obično može da ima i političke konotacije, ali u slučaju Merkatora i Svisslion-Takova mnogo su važnija korporativna iskustva koja bi mogla da posluže drugim firmama pri donošenju odluka o mogućim integracijama kao rešenju za poslovni prosperitet. Kad su se slegle prve emocije i na njima zasnovana reagovanja, dublja analiza „neuspeha“ ove integracije pruža dovoljno informacija za ozbiljna biznis razmišljanja.

ETA – meta Koncerna
Naime, ugledne konsultantske firme u svetu često upozoravaju svoje klijente da dobro razmisle da li im je integracija (i brzina integracije) pravo rešenje za njihove probleme ili ambicije ili bi ključ uspeha mogli da potraže u organskom rastu. Ono što se kompanijama najčešće savetuje je da prvo pogledaju kako integracije unapređuju konkurentne prednosti čak i ako se za trenutak zanemare dobiti koje integracije generišu u finansijskim ili tržišnim koristima. „Ukoliko se pretera sa integracijama i kupovinama, postoji rizik da novokupljene firme i veliki troškovi transformacije unište poslovno napredovanje i organski razvoj kompanije“, upozoravaju konsultanti i ukazuju da se iste koristi (profit) mogu dobiti kroz investiranje u organski razvoj.

Čini se da su Merkator i Swisslion-Takovo imali na umu savet da je bolje odložiti neke integracione aktivnosti, iako predstavljaju uštedu troškova, jer prosto nisu pokretači konkurentnih prednosti.

(Žiga Debeljak)

Predsednik Uprave kompanije Merkator Žiga Debeljak želeo je kao prvo za Ekonomist magazin da naglasi „da se strateška povezivanja stvaraju samo pod uslovom da donose uravnotežene, dugoročne, pozitivne ekonomske koristi za sve partnere koji u povezivanju sudeluju. Zbog toga je kod mogućnosti povezivanja ključna detaljna ekonomska analiza efekata povezivanja, u okviru koje se može pronaći i optimalno strukturiranje načina izvođenja povezivanja“. Debeljak zatim ukazuje da se opšta aktivnost kod strateškog povezivanja različitih preduzeća može podeliti na tri faze: „Prva su preliminarne aktivnosti, gde partneri razmenjuju osnovne informacije i na bazi njihove analize opredeljuju nameru, odnosno interes za povezivanje. Rezultat te faze obično je pismo o nameri, kojim se izražava interes obe strane za povezivanje i takva se namera može izneti u javnost ili ostati tajna, što zavisi od dogovora između partnera. U drugoj fazi partneri na osnovu opredeljenog interesa sklapaju dogovor o zaštiti poverljivosti poslovnih informacija koje se razmenjuju povodom daljih aktivnosti. Merkator kod istrage poslovnih povezivanja sa potencijalnim partnerima obično izvodi detaljni poslovni, finansijski, pravni i poreski dubinski pregled, a u isto vreme i vrednovanje, koje pripreme ovlašćeni ocenjivači vrednosti preduzeća. Merkator ima vlastite ocenjivače vrednosti preduzeća sa licencom, a kod važnijih projekata koriste i spoljne konsultantske kuće. U trećoj fazi počinju konačni dogovori o strukturiranju i izvođenju transakcije, a pre svega, partneri na toj tački procenjuju da li je u dogovorenim uslovima strateško povezivanje, sa ekonomskog stanovišta smisleno ili ne. Ako se partneri dogovore za realizaciju sledi priprema pravnih dokumenata za izvođenje, u suprotnom se tu pregovori zaključuju“.

U proučavanju mogućnosti partnerskog povezivanja sa trgovinskim delom koncerna Swisslion-Takovo i za izvođenje detaljnih pregleda, Merkator je angažovao međunarodnu savetodavno preduzeće KPMG Slovenija, a za pravnu proveru i pravno savetovanje unajmio je uglednu beogradsku pravnu firmu. O tim analizama Žiga Debeljak kaže: „ Kod odluke da se Merkator i trgovinski deo koncerna Swisslion-Takovo ne udruže bilo je ključno ubeđenje oba partnera da distribucija proizvoda koncerna Swisslion-Takovo sa ekonomskog stanovišta nije smisleno deliti od ostalih klasičnih maloprodajnih i veleprodajnih delatnosti. Merkator ne radi distribuciju ni na jednom tržištu, jer za to nismo specijalizovani. Zbog toga smo se dogovorili da se na području trgovačke delatnosti povezivanje ne izvede. Odluka je bila sporazumna i zasnivala se samo i isključivo na ekonomskim parametrima.

Takva odluka naravno nema nikakvog uticaja na povezivanje druga dva područja. Na području nabavke dogovor je bio sklopljen, a na područiju kupovine proizvodnog preduzeća ETA Kamnik do odluke će doći tek na jesen. Gospodina Rodoljuba Draškovića i njegove saradnike vrlo cenimo, a isto tako cenimo i sve poslovne delatnosti koncerna Swisslion-Takovo. Kod proučavanja mogućnosti povezivanja, korektno i profesionalno smo sarađivali i uveren sam da ćemo i ubuduće naći nova područja za saradnju. Odluka o nepovezivanju ni u čemu neće promeniti naš poslovni odnos na području nabavke i mogućeg povezivanja sa našom roizvodnjom. Uvek važi pravilo da su partnerstva na duži rok uspešna samo ako oba partnera u njima vide jednako jak poslovni interes koji je i primereno uravnotežen. Bitno je da se svi nabrojeni ciljevi unapred detaljno analiziraju, jer bolje je na početku realno oceniti mogućnost partnerstva, nego kasnije živeti u ’neuspešnom braku’ koji ne bi zadovoljavao oba partnera“.

IDEA kupila Gros
A Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna Swisslion-Takovo, kaže da se njegova firma opredelila za specijalizaciju proizvodnje hrane. „Odlučili smo se da razvijamo taj biznis jer smo ocenili da vrlo brzo i lako možemo postati fabrika hrane Evrope. Vidim budućnost biznisa u zdravoj hrani. Ući ćemo vrlo brzo u proizvodnju dečje hrane, sokova, konditorskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda...Sve to na bazi domaće sirovine i na zdravoj hrani zasnovan je brend SL tehnolodži“. Šireći poslovanje prethodnih godina Koncern Swisslion-Takovo je ušao i u sferu trgovine, kupio je par privatnih preduzeća i restrukturirao ih i zatim formirao firmu SL Gros. „Brzo smo, međutim, shvatili da ne možemo da ’sedimo na dve stolice’, da nema svaštarenja i da moramo da se specijalizujemo za proizvodnju hrane. Zato smo kompaniji Merkator ponudili da u toj sferi uđemo u strateško partnerstvo, da mi preuzmemo njihovu prehrambenu industriju u Sloveniji, a da oni uđu u akviziciju naše trgovine. U ovom momentu nismo se ’našli’ u spajanju trgovine, što ne znači da nećemo dalje nastaviti uspešno poslovnu saradju“.

Drašković kaže da je cilj Koncerna Swisslion-Takovo da do kraja ide u razvoj partnerskih odnosa u regionu jugoistočne Evrope: „U međuvremenu jedna moćna kompanija koja se širi u regionu, hrvatski Agrokor, pokazala je interes za saradnju sa Koncernom Swisslion-Takovo i vrlo brzo smo našli zajednički interes saradnje u trgovini i proizvodnji. Tako je nedavno realizovana akvizicija u kojoj je Agrokorova firma u Srbiji IDEA kupila sto odsto kapitala SL Gros Swisslion-Takova koji je imao svoje trgovačke objekte u Leskovcu, Nišu i Čačku. I za kratko vreme svi ekonomski pokazatelji govore da je ta akvizicija vrlo uspešna i da je IDEA donela novo znanje u oblasti trgovine kojim nije raspolagao Koncern Swisslion-Takovo. U tom delu posao teče na obostrano zadovoljstvo. Nismo uspeli da izvedemo dovoljno primamljivu poslovnu računicu sa Merkatorom, ali nam je to pošlo za rukom sa Agrokorom. Agrokorova trgovina Konzum otvorila nam je tržište Hrvatske i iz meseca u mesec raste realizacija Swisslion-Takova u dvocifrenim iznosima, ne samo u Hrvatskoj, nego i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji.

Na pitanje smeta li Koncernu da istovremeno radi sa više kompanija u regionu, Drašković kaže da je njemu kao proizvođaču bitno da maksimalno zaposli kapacitete i da svoje brendove ima na svim trgovačkim policama bez obzira kome pripada trgovačka mreža: „Meni je važno da imam što jače tržišne pozicije i da potrošač kad uđe u bilo koji od tih objekata može da kupi brendove Swisslion-Takovo u konkurenciji sa svim ostalim brendovima. Ne plašim se konkurencije. Prodao sam trgovački deo Koncerna da bi se maksimalno koncentrisali na specijalizaciju u proizvodnji hrane i zainteresovani smo za saradnju sa svim trgovinama u regionu i Evropi kako bi stekao trajne pozicije na tržištu. Da bi povećali kompaniju i biznis mi i sa Merkatorom i Agrokorom možemo da sarađujemo a da fizičko spajanje ne bude jedini model za veću zaradu. Stalno tragamo za dodirnim tačkama koje mogu da nam posluže da poslovno rastemo i ostvarujemo veći profit. Podržaćemo u budućnosti ambiciju Agrokora da se širi na tržište Makedonije jer je to u obostranom interesu. A mi smo u Makedoniji najveći proizvođač hrane i u tom smislu možemo da im budemo platforma za širenje biznisa. Cilj svih igrača u regionu je da se što bolje spreme za tržište Evropske unije i zato je potrebno brzo raditi i srediti svoju ’kuću’ da bi preživeli konkurenciju na evropskom tržištu“.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu