Vlajkovčanin patentirao "kafu" od cvekle

Nikolaje Kotrla (63), poljoprivrednik iz Vlajkovca, nedaleko od Vršca, u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije registrovao je pod brojem 53804 svoj pronalazak: "Postupak za proizvodnju beskofeinskog napitka od cvekle", i time dosanjao svoj san, piše portal eVršac.

Reč je o postupku za proizvodnju beskofeinskog napitka, koji pripada grupi surogata kafe. Kaže: "i kafa je i nije kafa, na tradicionalni napitak podseća i bojom, i ukusom, i mirisom.

Nikolaje se nada da će njegov patent naći mesto na velikom tržištu, uprkos tome što, pored svih izuzetnih osobina, ima i jednu manu: prilično je skuplji od prirodnog zrna kafe, i nije namenjen "širokim narodnim masama".

- Skuplji jeste, ali ima spektar kvalitetnih osobina, koji preuzima od osnovne sirovine – cvekle, koju svako seosko domaćinstvo seje na svom posedu. Ideja da istražujem mi je pala na pamet, verovali ili ne, u snu, pre pet-šest godina. U međuvremenu sam, međutim, poremetio san, mozgajući, čitajući sijaset stručne i laičke literature, isprobavajući tehnološki postupak na desetine puta..., kako bih došao do formule koja obezbeđuje kvalitet mom napitku - kaže Nikolaje Kotrla, poljoprivrednik i pronalazač iz Vlajkovca, koji nam tvrdi da u svetu nema sličnog roizvoda, "mada je izvesna srodnost sa jednim iz Rusije bila na proveri".

Sagovornik eVršca, inače, nije "običan seljak", jer se decenijama bavi šahom, i nosilac je titule majstorskog kandidata, baš kao i njegovi na tom planu uspešniji unuci, Stefan, tek svršeni profesor geografije, i Sebastijan, student filologije.

Kotrla kaže da je i za prirodnu kafu i za njegov napitak od presudnog značaja postupak pripremanja. Tom delu razgovora se pridružuje njegova supruga Ana, i objašava nam da je tiha vatra ključ uspeha u petominutnom pripremanju svake kafe, pa i ovog napitka. Mada se oslonio na mišljenja autoriteta, tehnologa, nutricionista i nalaza laboratorija, Nikolaje je napravio i svojevrsni test sa pet komšinica. Svaka je dobila po šoljicu njegovog napitka, i trebalo je da odredi koja je prirodna, a koja dobijena od prerađene cvekle. Dve su nesigurno rekle da je od cvekle, a tri da je od samlevenog zrna kafe. "Posle toga, kad god dođu, zahtevaju od Ane da im pripremi isključivo moju kafu." Nikolaje tvrdi da je na brojnim degustacijama, u Srbiji i inostranstvu, retko ko pogodio da njegova kafa nije kafa.

- A znate šta je u svemu "šlag na torti"? Pa to što nakon ispijanja, na dnu šoljice ostaje soc boje topljene mlečne čokolade, koji nudi razne figurice za – gledanje u šolju, i uglavnom su to slike koje "nagoveštavaju" lepe događaje. Pravi domaćinski proizvod. Iz Vlajkovca i okolnih sela, mnogo naših ima u Švajcarskoj, Kanadi, Švedskoj, Americi..., i kada se vraćaju u te zemlje obavezno ponesu i, u skromnim uslovima proizvedenu - moju kafu, čije je pakovanje svojevrsni suvenir, veli Nikolaje, koji je kao intelektualnu svojinu zaštitio i ambalažu – posudicu od bukovog drveta, u koju se pakuje materijal dovoljan za 300 mililitara napitka.

eVršac je pitao domaćina kakvi su mu planovi. Vrti glavom, zagledan u jednu tačku ispred sebe, i kaže da proizvodnju cvekle, u ekološkim uslovima, ne vidi kao mogući problem, niti prepreku može da predstavlja prerada cvekle. Po njemu je obrada tržišta presudna, jer je za to potreban kapital, piše eVršac.