Teška industrija po receptu Italijana - Prokupački mašinci jedini u Srbiji prave mašine za reciklažu

Firma se zove "TZR (tehnologija za reciklažu) recycling industry d.o.o." i bavi se proizvodnjom mašina za reciklažu čvrstog otpada. Za nas teško za izgovor, ali Italijani su hteli taj naziv, budući da sve mašine koje zajednički proizvode prokupački i italijanski mašinci idu u ceo svet. Firmu je pre pet godina, zajedno sa italijanskom kompanijom "Forrec", osnovao Zoran Strahinjić, koji je do tada radio u toj kompaniji. Osnivački ulog bio je 80% "Forrec", 20% Strahinjić. U toj srazmeri su kasnije išla i sva ulaganja, a po Strahinjićevim rečima, sve što je zarađeno u minulih pet godina ulagano je u proširenje proizvodnje.

Posao je krenuo u zakupljenoj hali nekadašnje prokupačke Fabrike ravnog stakla "Kristal" od hiljadu kvadrata, sa pet radnika, a danas se proizvodnja odvija u halama na oko tri hiljade kvadratnih metara, zaposleno je četrdeset radnika koji po potrebi rade u dve smene i poštuju rokove koje diktiraju Italijani.

O tome kako je došlo do osnivanja ove fabrike, za "Ekonometar" govori njen osnivač i vlasnik Zoran Strahinjić.

– Od 2000. godine radio sam u "Forrec"-u. Ja sam mehaničar bravarske struke i radio sam na konstrukciji i montiranju linija za reciklažu. Nakon deset godina rada u ovoj uspešnoj firmi došao sam na ideju da otvorim pogon ovde i da radim isto to što sam radio u Italiji. Zakupio sam ovu halu i krenuo sa pet radnika. Za sada radimo dosta uspešno, koliko znam mi smo jedina firma u Srbiji i jedna od retkih u Evropi koja se bavi proizvodnjom mašina za reciklažu. Mesečno upotrebimo i do sto tona gvožđa, sve se svodi na sečenje, varenje i mašinsku obradu. Zbog toga upošljavamo isključivo mašinsku struku.

Među četrdeset zaposlenih samo je jedna žena. U kancelariji je samo nas petoro, ali i mi smo više u hali, nego u kancelariji. Sarađujemo sa jednom agencijom za knjigovodstvene usluge i jednom advokatskom kancelarijom iz Niša koji nam pružaju logističku podršku i to nam je celokupna režija. Naši proizvodi idu u ceo svet. Sve što proizvedemo dajemo Italijanima koji imaju tržište na čitavoj zemaljskoj kugli, ističe Strahinjić.

U početku je bilo dosta problema sa nabavkom materijala, jer je sve uvoženo. Bilo je to vreme kada su i uvoz i izvoz bili stoprocentni. Sada 95% materijala, u prvom redu gvožđa, nabavljaju u Inđiji. Firma je, doduše, inostrana, ali je u Srbiji, tako da nije reč o uvozu. Za izradu mašina, odnosno delova za mašine, koriste sve što izađe iz livnice i valjaonice – limove debljine dva do 150 milimetara, kutije raznih profila, cevi. Zanimljivo je da je ulaz materijala ravan izlazu. Naime, gvožđe koje se ne iskoristi u proizvodnji, prodaje se kao sekundarna sirovina i to samo ovlašćenim kupcima sa sertifikatom, jer otpad gvožđa podleže zakonskom praćenju.

Budući da rade sa firmom koja je poznata u svetu i koja uživa poverenje, nisu imali problema sa nabavkom mašina i sa plaćanjem. Sve mašine, i nove i polovne, kupili su vrlo povoljno i sa prihvatljivim rokom otplate, tako da su bili u prilici da ih uposle, da zarade i tek onda da ih plate. Tako su mašine otplatile same sebe.

Zoran na kraju kaže da bi voleo da i drugi krenu njegovim putem, da se vrate, ulože ovde novac i krenu da rade.

Potrebno je, kaže, dosta truda i sreće, ali ako je čovek uporan, uspeh neće da izostane. Dodaje da su za uspeh potrebni jaki nervi, posvećenost poslu i dobra ekipa, a njemu ne nedostaje nijedna od ovih vrlina. Iako je on osnivač, vlasnik i direktor, ne odaje stereotipnu sliku rukovodioca. Ne nosi kravatu, ne sedi u kancelariji, ne potpisuje račune po kafanama. U fabrici je od 6 do 23 časa, često se i lično uključi u proizvodnju. Rečju, u potpunosti je posvećen firmi.

Ciljana mašinska industrija

Organizator proizvodnje je Igor Strahinjić, brat od strica vlasnika firme Zorana Strahinjića, koji je pre toga radio u jednoj banci u Nišu. Ovo je, kaže, ciljana i namenska mašinska industrija koja se bavi proizvodnjom mašina za reciklažu čvrstog otpada – metala, plastike, automobilskih i kamionskih guma, delom i medicinskog otpada.

– To nisu obične mašine, već čitave proizvodne linije od kojih se svaka posebno projektuje i izrađuje shodno nameni. Jedna mašina ne može da radi sve, menjaju se noževi, profiliše se u skladu sa namenom. Mi ovde uradimo bravarski deo i konstrukcije i sve to pošaljemo Italijanima, a oni dodaju elektroniku i motore i tako kompletiraju mašinu. Neke manje mašine sklapamo i testiramo ovde. Takođe, ovde pravimo transportne trake svih veličina i dužina. U julu ove godine obeležićemo pet godina od osnivanja firme koja je iz godine u godinu beležila napredak, kako u tehnologiji, tako i u dizajnu i svemu ostalom. Naša firma je takođe zamišljena kao servisni centar za Srbiju i Evropu. Servis ovakvih mašina i proizvodnih linija je veoma komplikovan, ponekad treba menjati čitave linije - objašnjava Igor Strahinjić.

Autor: Milan Momčilović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

TZR Recycling d.o.o. Prokuplje

Prokuplje  

TZR recycling industry

tehnologija za reciklažu

Forrec

Forek

Zoran Strahinjić

Igor Strahinjić

transportne trake

mašine za reciklažu

gvožđe