Pšenica u silosima čeka bolju cenu

Žetva pšenice je pri kraju i procenjuje se da će u silose i ambare poljoprivrednici smestiti gotovo dva i po miliona tona hlebnog zrna, što je nešto manje nego proletos. Ni letos ratari nisu bili zadovoljni cenom pšenice, pa su je, uglavnom, predali u silose na čuvanje.

Prosečan prinos je četiri tone po hektaru. U Vojvodini je za skoro dve tone veći. Ratari nisu zadovoljni jer otkupna cena oko 17 dinara po kilogramu, kako tvrde, ne pokriva ni troškove proizvodnje.

- Pšenicu sam predao Zemljoradničkoj zadruzi "Tisa". Deo sam dao na čuvanje, deo ću prodati zbog izmirenja obaveza. Drugi deo ću ostaviti na lageru i sačekati bolju cenu - kaže Lazar Tobdžić iz Bačkog Petrovog Sela.

Ištvan Šterbik iz Zemljoradničke zadruga "Tisa" (Bačko Petrovo Selo) napominje da je primljeno više od 8.000 tona pšenice, što je ostavljeno u silosima, a ostatak predat mlinskoj industriji na čuvanje.

U Vojvodini je pšenicom bilo zasejano gotovo 300.000 hektara.

- Žetva pšenice završena je za rekordnih deset dana, a razlog za ovako kratku žetvu jeste veliki broj kombajna – oko 7.000 - ukazuje Radica Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Pšenica je dobro rodila i u susednim zemljama. Mađarski ratari proizveli su četiri i po miliona tona, u Bugarskoj je rod veći oko 400.000 tona, a u Hrvatskoj je u silose smešteno oko 800.000 tona pšenice. Naši zemljoradnici proizveli su oko dva i po miliona tona.

Stručnjaci ne očekuju skoru promenu cene pšenice.

- Tržišna očekivanja idu u pravcu povećanja cene, ali tek za dva-tri meseca, što je jedno istorijsko pravilo na tržištu pšenice – cena pšenice dostiže svoje cenovne vrhove pred kraj kalendarske godine - podseća Žarko Galetin sa Produktne berze u Novom Sadu.

Prve analize brašna od ovogodišnje pšenice pokazuju da je kvalitet iznad proseka, što će, svakako, obradovati pekare. Ne očekuje se ni promena cene brašna.

- U ovom trenutku, cena formirana na tržištu brašna je, prema našim parametrima, oko 26 dinara. Očekujemo da ona neće izazivati nikakve turbulencije ni sa cenovnog aspekta - navodi Predrag Đurović iz "Žitoprometa" u Senti.

Za mlinsko-pekarsku industriju godišnje je potrebno oko milion i četiri stotine hiljada tona pšenice, za jesenju setvu – oko 120.000 tona semena. Izvoznicima je na raspolaganju oko milion tona.

TISA BAČKO PETROVO SELO

Zadružni savez Vojvodine Novi Sad

Žitopromet-mlin a.d. Senta

Novi Sad  

Lazar Tobdžić

Žarko Galetin

Produktna berza u Novom Sadu

Ištvan Šterbik

prinos pšenice

žetva

pšenica

cena pšenice

silosi pšenica