2005, Broj proizvođača pečuraka u Beogradu povećava se iz dana u dan, kao i potrošnja, - 2.000 malih proizvođača

Prodaja pečuraka poslednjih godina doživljava pravi procvat, što je rezultiralo padom cena, ali i porastom broja proizvođača šampinjona, koji u ovom poslu uglavnom vide dodatni izvor prihoda. Male uzgajivačnice niču po celom gradu, a najčešće su smeštene u podrumima, što kupcima ne uliva poverenje. Međutim, dr Miomir Nikšić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Mikološkog društva Srbije, tvrdi da razloga za paniku i strah nema.

Nikšić kaže da proizvodnja gljiva objektivno toliko raste da je samo u Beogradu za desetak godina sa prosečnih 100-200 grama po osobi dostigla sadašnjih 1,1 kilogram. Uz to, prema okvirnim procenama, u Srbiji trenutno posluje oko 2.000 mahom malih proizvođača, pa u takvoj konkurenciji uzgajivač mora da se pridržava strogih higijenskih uslova i agrotehničkih mera, jer u suprotnom neće imati rod ili će on biti toliko mali da mu se investicija neće isplatiti.

On smatra da ipak postoji opasnost od preterane upotrebe pesticida koji mogu da naškode čoveku, ali da taj rizik postoji kod svake poljoprivredne kulture.
Nikšić, međutim, upozorava na sakupljače šumskih šampinjona, koji se, ako je bila kišna godina, pojavljuju u avgustu ili septembru, nudeći na tezgama ove gljive kao industrijske pečurke.

Od oko 70 vrsta šampinjona samo je jedna blago toksična i izaziva dijareju. Berači ponekad prodaju i ove pečurke, ali se one snažno osećaju na senol, miris koji se sreće u bolnicama, pa se vrlo lako prepoznaju. Pored toga, u slučaju sumnje dovoljno je zagrebati dno drške koje je kod ovih šampinjona žuto.