Srbija može da računa na novac iz Junkerovog plana

Srbija kao zemlja kandidat moći će da aplicira za novac za investicije u okviru plana predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera koji će biti potpisan 22. jula, rečeno je na javnoj raspravi "Šta donosi Junkerov investicioni plan".

Šef Kancelarije Evropske investicione banke u Srbiji Andreas Bejkos rekao je da će plan biti potpisan 22. jula i od tada je "živ" i može da bude operativan, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, za sredstva za investicije iz ovog plana može da konkuriše i Srbija, ali ako je reč o prekograničnim projektima koji su od zajedničkog interesa za EU i Srbiju.

Ivana Lazarević iz Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da je plan koji je predložio Junker viđen je kao novo rešenje za podizanje evropske privrede, a nade se polažu u Evropski fond za strateške investicije koji će skupiti 21 mlrd EUR.

Procenjeno je da će taj novac da doprinese ostvarenju nivoa investicija od 315 mlrd EUR, a sredstva su namenjena za strateške investicije u mala i srednja preduzeća, navela je Lazarevićeva.

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat rekao je da sve zemlje kandidati mogu da konkurišu za sredstva iz ovog fonda, ali je naglasio da postoje i druge mogućnosti za finasiranje projekata koje kandidati mogu da koriste.

Janmat je istakao da Evropska unija ne vidi da bi aktuelna dešavanja u Grčkoj mogla da predstavljaju veći ekonomski rizik po Srbiju.

Frejk Janmat je, u izjavi Tanjugu, rekao da su grčke banke u Srbiji dobro kapitalizovane i solventne, što je potvrdila i Narodna banka Srbije, kao supervizor bankarskog sistema.

- Grčke banke nisu ispostave svojih matica, već posebna pravna lica. Zato se na njih odnose ograničenja za akcionare u vraćanju kapitala maticama - podsetio je Janmat.

Prema njegovim rečima, ni trgovinska razmena Grčke i Srbije nije tolika da bi kriza u toj zemlji mogla da izazove potrese u Srbiji.

Previđeno je da se Junkerov plan sprovodi do 2017. godine, na tri nivoa - investiranje bez stvaranja većeg javnog duga, podrška projektima i investicijama u ključnim sektorima poput infrastrukture, obrazovanja, istraživanja, inovacija i otklanjanje prepreka investicijama, pre svega preobimne birokratije.