Državni fond za podsticaj rađanja, lek za belu kugu?

Srbija je jedna od retkih zemalja koja već 70 godina nema Građanski zakonik, a uskoro bi mogla da ga dobije. Novina, koja privlači posebnu pažnju, jeste osnivanje državnog fonda za podsticanje rađanja.

Da se u Srbiji rađa manje dece nego u vreme balkaskih i svetskih ratova, informacija je koju slušamo poslednjih 25 godina. Tačno toliko imamo negativan prirodni priraštaj.

Iz godine u godinu rađa se sve manje beba, a natalitet je od početka prošlog veka prepolovljen.Tvorci nacrta Građanskog zakonika žele tome da stanu na put i predlažu osnivanje demografskog fonda koji će podsticati rađanje.

Ratko Slijepčević, sekretar Komisije za izradu Građanskog zakonika, navodi da bi pravo na demografsku naknadu imala svaka žena koja ima troje dece u Srbiji.

- Isplaćivala bi se mesečno u skladu sa finansijskim mogućnostima i u skladu sa troškovima života. Pravo korišćenja te nakanade, prema ideji koja je zamišljena, trajalo bi do punoletstva najmlađeg deteta - dodaje Slijepčević.

Porodica Barišić iz Batajnice već ima troje dece. Na ovu meru gleda blagonaklono, ali nisu uvereni da će se ona ostvariti.

- Jednostavno, u ovakvim vremenima je teško gajiti jedno dete a ne troje - kaže Igor Barišić.

- Značilo bi mi i zbog opreme i zbog mleka da nam olakša, svaki treći dan kutiju mleka ako ne dojiš. Ako dojiš, trebaju pelene - priča Marina Barišić.

Svaka podsticajna mera je dobra, smatraju demografi, ali da bi imala efekta, neophodno je da bude dugoročna.

Demograf Vladimir Nikitović ukazuje da sadašnja situacije pokazuje da je rađanje trenutno 340 odsto ispod potreba i dodaje da se, sasvim izvesno, ne može očekivati velika promena stanja.

- U nekom prvom periodu za očekivati je da postoji entuzijazam koji će se manifestovati u određenom porastu fertiliteta, kao kada su neke bitne društvene promene, kao što smo imali posle 2000, ali to je nešto kratkotrajnog daha - ističe Nikitović.

U mnogim zemljama praksa je da se podstiče rađanje. Švedska je, na primer, smanjila porez onima koji imaju mali razmak između rađanja dece i samim tim povećao se natalitet.

U Rusiji se izdvaja oko 10.000 evra za drugo, treće i svako sledeće dete. Ukoliko se demografski fond uspostavi u Srbiji, bila bi to jasna poruka majkama da društvo brine o njima.