Draško Veselinovič, predsednik UO Slovenian Business and Research Association u Briselu - EU podupire sve što je takozvano "smart"

(Draško Veselinovič) Do 2020. godine Evropska unija namenila je gotovo 56 mlrd EUR za projekte iz trećih zemalja (6% ukupnog budžeta). Srbija je samo tokom 2014. povukla više od 5 mil EUR iz fonda za istraživanje i inovacije "Horizon 2020", ali su stručnjaci saglasni da bi se evropska sredstva mogla koristiti sa još većom uspešnošću ukoliko bismo se više edukovali kuda i kako sa dobrim preduzetničkim idejama.

Kako uopšte znati koja ideja ima perspektivu na evropskom sudu originalnosti i kako napisati projekat koji će EU biti spremna da finansira, može nam pomoći iskustvo kolega iz Slovenije. U ime ove države već 15 godina u Briselu deluje organizacija koja usmerava svoje članove kako da na pravi način konkurišu sa svojim projektima i obezbede sredstva za finansiranje iz evropskih fondova. Od ove godine na čelu Slovenian Business and Research Association (Slovensko gospodarsko in raziskovalno združenje) je dugogodišnji finansijski i bankarski stručnjak, univerzitetski profesor i jedan od osnivača berze hartija od vrednosti u Sloveniji, Draško Veselinović, koji je nedavno bio gost Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu.

U razgovoru za "eKapiju" Veselinovič govori o načinu na koji ovo udruženje funkcioniše, kako mogu pomoći kompanijama iz Srbije, kakvi projekti su sada aktuelni u EU, ali i šta je presudno da Evropska unija izdvoji novac baš za vašu ideju.

eKapija: Slovenian Business and Research Association (SBRA) u Briselu postoji već 15 godina, koji su glavni ciljevi organizacije i šta će biti prioriteti u narednom periodu?

- Slovenian Business and Research Association je jedno od prvih udruženja u Briselu od novih država članica EU i tada, na samom osnivanju prioritet je bio pomoći članovima i drugima, da se što bolje snađu u EU, da se što brže prilagode i deluju efikasno. Članovi su bili, a i sada su, preduzeća, instituti, univerziteti, opštine i gradovi, a radimo stvari i za državu kao takvu. Udruženje sam preuzeo sa ovom godinom i ubuduće ćemo sve snage i prioritet delovanja usmeriti na evropske projekte i njihovo finansiranje, te traženje odgovarajućih partnera firmama. Naravno, radićemo i druge stvari kao promocije, konferencije, organizacije top sastanaka sa važnim ličnostima u EU, praćenje regulative i delovanjem za takvom koja odgovara našim članovima. Sve što je u vezi sa delovanjem EU, a pre svega u privredno-finansijskom smislu.

eKapija: Kada Vam se kompanije obraćaju za pomoć?

- Stalno. U vremenu u kakvom živimo postoji permanentna potreba za našim delovanjem. Posla je puno i verovatno će mi uskoro biti potrebni novi ljude u našem sedištu u Briselu, ako se ovako nastavi. Mi u biti predstavljamo slovenačku privredu, nauku i istraživanje, ali isto tako i lokalne uprave.

eKapija: Da li sarađujete sa kompanijama iz Srbije, kakvu saradnju bi naša preduzeća mogla da ostvare sa vašim udruženjem?

- Sa srpskim poduzećima, ali i sa srpskom državom bismo sigurno mogli mnogo više da sarađujemo nego je to slučaj sada. Naime, EU budžet za sedam godina finansijskog razdoblja 2014-2020 iznosi 960 mlrd EUR, a čak 6% ovoga je namenjeno takozvanim "trećim" zemljama i međunarodnim institucijama. Srbija je veliki prioritet i ima specijalni ugovor sa EU, što Slovenija izuzetno podržava. Predispozicije za veću saradnju su dobre, a verujem da postoji i velika potreba srpskih firmi, preduzetnika, instituta, fakulteta, gradova, pa i države za tako nešto. Slobodno može bilo ko da se nam nas obrati ako ima pravu ideju.

eKapija: Kako ste i rekli, EU je za projekte iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija, namenila 6% svog budžeta do 2020. godine. Preduzeća iz kojih delatnosti bi mogla da imaju najviše šansi da dobiju sredstva?

- EU podupire pre svega istraživanje, novitete, inovacije, preduzetništvo, zdravlje, ekologiju i sve što je takozvano pametno ("smart") – znači digitalizacija svega. To su prioriteti, a vrlo važno je, da imate i odgovarajuće partnere, sa pravim referencijama. Samo za istraživanje EU je namenila u sedam godina čak 80 mlrd EUR.

Što se suštine tiče, podrazumeva se da projekat mora biti tehnički besprekorno urađen. Pre neki dan sam imao posla sa projektom koji je dobio samo 50% poena, ali je bila pohvaljena ideja kao takva. Tehnički je međutim bio loše urađen. U ovakvim slučajevima idemo još jednom na tender, jer neke teme se svakako ponavljaju. Na drugoj strani sam imao u ruci projekat kome je falilo samo pola poena jer je bilo očito da nema prave suštine, mada je bio tehnički profesionalno urađen. Dakle – treba imati sve!

eKapija: Kako od projektne ideje napisati projekat koncipiran po najvišim satndardima EU, šta je presudno?

(Draško Veselinovič na sastanku SPK, jun 2015.) - Presudno je puno stvari. Na sve treba misliti. Na svaki detajl. Čak i na upotrebljen jezik, jer EU engleski ima izvesne specifičnosti, da tako slobodno kažem. Pre svega treba shvatiti da je učestvovanje u EU projektima pravi izazov i da bi tome trebalo prilagoditi svoju strategiju, ponašanje. To nije nešto od danas do sutra. Imao sam primer kolege koji me je nazvao rekavši, da je video jedan tender koji bi mu odgovarao, pa bi išao na njega. I ja ga pitam koliko se dugo pripremao, a on odgovori – ni malo, a molio me za pomoć. Takvom ne mogu mnogo pomoči i u ovakvim slučajevima šanse da se dobije novac gotovo ne postoje. Ipak, on se prijavio, bio daleko ispod granice dobijanja, ali si mu evaluatori bar pohvalili ideju. Ja mogu pomoći onima, kojima je to dugoročna orientacija, koji se pravovremeno odluče za to i koji isto tako ulažu u te stvari, koji pravoremeno traže kvalitetne partnere i slično. Takve možemo mnogo pre tendera obvestiti o tenderu, o njegovoj suštini. Još bolje je biti prisutan tamo kad se sprema sama suština tendera. Tender kao takav dođe puno kasnije, ali ste vi već uključeni u to, obavešteni i dobro pripremljeni.

eKapija: Pomenuli ste da je za projekte kojima se konkuriše za sredstva iz evropskih fondova važno imati dobre partnere. Koliko slovenačke i srpske kompanije zajedno apliciraju za evropski novac?

- Srpske i slovenačke firme i institucije bi sigurno mogle i u tom pogledu još više da sarađuju. Ima dosta mogućnosti, a jedna od naših funkcija jeste da podstičemo i širimo saradnju.

eKapija: Prema podacima privrednih komora zbog nedovoljne informisanosti javnosti o konkursima i nepoznavanja postupaka pisanja projekata, iskoristi se manje od 30% ovih mogućnosti. Kako više zainteresovati preduzeća za ovakve izvore finansiranja?

- To jeste jedan od problema, na koje nailazimo. I Slovenija ima još rezerve kod koriščenja sredstava, mada je recimo sada na početku crpljenja sredstava iz "Horizon 2020" natprosečna u EU – među boljima. U prošloj finansijskoj agendi 2007-2014 bila je prosečna u EU sa nešto iznad 50% korišćenja mogućnosti. Svakako je prerano bilo šta reći. Do 2020 ima još dosta vremena i sada je pravo vreme da se dobro organizuje i pripremi. Za te stvari treba dosta vremena i strateško usmerenje.

Ivana Bezarević