Zanatlije pre menadžera do radne knjižice

Kraj školske godine za veliki broj maturanata obično označava početak upisne groznice. Pre konačnog izbora možda bi bilo korisno da znaju da u poslednje vreme menadžeri teže dolaze do posla, a na birou za zapošljavanje sve više se traže vodoinstalateri, frizeri, i zanatlije.

Požežanin Rade Marković obućarskim zanatom počeo je da se bavi sa dvanaest godina. Od dede je, kada je postao punoletan, nasledio i znanje i radnju. Sa nepunih 25 godina on je najmlađi obućar na zlatiborskom okrugu.

- Obućari, opančari, šnajderi, sarači, tašneri, toga je slabo i to niko neće da radi, a to je potrebno svima - kaže Rade Marković, obućar.

U užičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da su traženiji srednjoškolci i zanatlije od onih s fakultetskom diplomom.

- Tako recimo na evidenciji nacionalne službe ima veliki broj ekonomista koji ne mogu da nađu zaposlenje na teritoriji filijale. Najveća potražnja je za zanimanjima mašinske i metalske struke za zanimanjima iz oblasti građevinske delatnosti, kao i zanimanjima iz uslužnih delatnosti - kaže Zorica Milošević, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Užice.

Požeške zanatlije su bili među pionirima preduzetništva u Srbiji, na zalasku socijalističke ere Jugoslavije. Međutim, obrazovni sistem zaostaje za privrednim kretanjima.

- Sadašnje zanatstvo prelazi više u industrijski oblik zanatstva, znači prilagođavamo se modernim tehnologijama i u tom smislu treba kadrovi da se obrazuju - kaže Stanko Čvorović, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Požega.

Ali ni savremene mašine, ni kompjuteri ne mogu baš uvek da pobede spretnog zanatliju.

- Kriza je, a što veća kriza sve više posla - kaže obućar Rade Marković.

Stara narodna izreka glasi: "Svaki zanat zlata vredi".