Srbija spora na putu oporavka od recesije

Srbija se oporavlja od recesije u 2015. godini, ali taj proces je spor i mnogi izazovi ostaju i dalje. Prošle godine, srpska privreda se smanjila za 1,5%, sa pogoršanjem i na strani ponude i na strani tražnje. Industrijska proizvodnja smanjila se za 6,8%, dok je potrošnja domaćinstava bila pogođena visokom stopom nezaposlenosti (blizu 18%) i realnim zaradama slabijim za 0,3%. Privatna potrošnja će biti smanjena, pogotovo zato što su nominalne plate u javnom sektoru smanjene za 10%, a dalje mere za ovaj sektor uključuju planirana otpuštanja. Vlada je takođe odlučila da smanji penzije, podseća kuća "Coface".

Pad u bruto dodatoj vrednosti zabeležen je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom, rudarstvu, građevinarstvu i unutar finansijskog sektora i osiguranja. Vrednost izvršenih građevinskih radova smanjila se za 4,1% u 2014. godini. Iako slab, pozitivan doprinos je došao iz izvoza, koji je u pogledu USD porastao za 1,6% prošle godine. Najpopularniji izvozne destinacije Srbije uključuju Italiju, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu, Rusiju i Rumuniju. U svim ovim slučajevima, osim Rusije, zabeležena je povećana dinamika u odnosu na 2013. (sa najvećim rastom u slučaju Italije, od 8,3%). Pogoršanje u trgovini sa Rusijom (srpski izvoz u Rusiju smanjen za 3,2%) bilo je mnogo blaže nego u drugim privredama CIE. Ovo je rezultat toga što je srpska privreda, kao zemlja koja nije članica EU, isključena iz ruskog embarga. Srbija je takođe imala koristi od povećanja obima određene robe se izvozi u Rusiju. Ovo se uglavnom odnosilo na poljoprivrednu proizvodnju, budući da je Srbija delimično zamenila bivše EU dobavljače za rusko tržište.

Smanjenje plata i otpuštanja u javnom sektoru su deo reforme fiskalne konsolidacije zemlje. Sporazum potpisan sa MMF-om u februaru ove godine pretpostavlja da će budžetski deficit biti smanjen za 3,3 procentnih poena BDP-a do kraja 2017. godine. Veći broj korekcija planiran je za 2015. godinu, a budžetski deficit usmeren je na 5,9% BDP-a, podseća kuća "Coface" u analizi dosatvljenoj "eKapiji". Vlada namerava da stabilizuje javni dug na nivo od 80% BDP-a za tri godine, a dostigao 70% na kraju prošle godine. Očekuje se da će se javne investicije povećati, posebno sa projektima nakon poplava u maju prošle godine (mada se njihova implementacija do sada kreće relativno sporo).

Kako u svojoj analizi navodi "Coface", ove godine bi trebalo da se vidi neki oporavak u kapitalnoj formaciji u Srbiji, iako će veći deo tog procesa da se pripisuje niskom baznom efektu poslednjih godina. Privatna potrošnja će ostati prigušena, a najveći faktor u povećanju BDP-a će doći od neto izvoza (slaba uvoz sa blagim porastom izvoza). Čini se da je statistika nesolventnosti za srpske kompanije u kontrastu sa izazovima ekonomskih uslova. Nelikvidnost kompanija smanjena je za 43,8% prošle godine. Međutim, treba napomenuti da su ovo preliminarni podaci o poslovanju u 2014. godini. Štaviše, bilo je više izmena i dopuna srpskog Zakona o stečaju u avgustu prošle godine. Ove promene donele su efikasnijem ostvarivanju potraživanja stečajnih poverilaca, zahvaljujući eliminisanju nejasnih i nedovršenih odredbi. Ostale izmene i dopune uključuju povećanje transparentnosti, šire nadležnosti stečajnih upravnika, uvođenje kolateralizovanih poverilaca i dopune sadržaja plana reorganizacije.

Coface Srbija d.o.o. Beograd

Vlada Republike Srbije

Beograd  

Kofas

recesija

industrijska proizvodnja

trgovina Srbije i Rusije