Brodom do Temišvara - Zrenjanin sa rumunskim partnerima priprema projekat za obnavljanje plovnosti Begeja vredan 12 mil EUR

Grad Zrenjanin sa partnerima iz Rumunije, priprema projekat za obnavljanje plovnosti Begeja, vredan 12 mil EUR, s ciljem da se oživi rečni put između Temišvara i Zrenjanina, dužine oko 70 kilometara, kojim su nekada plovile lađe u oba smera. Pomoćnik zrenjaninskog gradonačelnika Duško Radišić kaže za "Dnevnik" da je, zahvaljujući prethodnom prekograničnom projektu u kom je učestvovala ovdašnja lokalna samouprava, obezbeđena sva neophodna dokumentacija i da se sada očekuje nastavak podrške od strane Evropske unije.

- Projektom koji pripremamo za septembar omogućićemo uspostavljanje plovidbe kanalom Begej. Planirana je rekonstrukcija četiri prevodnice, dve u Rumuniji i dve kod nas, jedne kod Srpskog Itebeja i druge kod Kleka. Njihovom obnovom omogućiće se plovnost Begejom za brodove do 700 tona – objašnjava Radišić.

U jedinstveni plan ulazi i završetak biciklističke staze na istoj relaciji, izgradnja marine kod Kleka na "Šlajzu", ali i marine u Zrenjaninu. Ona bi se gradila kod nekadašnje brodske okretnice, koja bi imala dobar prilaz, infrastrukturu i parking prostor. Rumunski partner u ovom ozbiljnom poduhvatu je Slivna uprava za vode Banata, nešto slično kao "Vode Vojvodine" na našoj strani granice.

Kapetan marine u Temišvaru i predsednik Kraljevskog nautičkog kluba Rumunije Aleksandar Brboj, koji se preko 35 godina profesionalno bavi nautikom, veli da će beneficije od ovog projekta osetiti obe države.

- Verujem da neće proći puno vremena kada će se uspostaviti putnički saobraćaj Begejom na relaciji Zrenjanin - Temišvar, ali i teretni rečni saobraćaj koji je najjeftiniji, najbezbedniji, uz minimalno zagađivanje okoline - kaže Brboj.

On podseća da je poslednji brod iz Temišvara za Zrenjanin plovio daleke 1958. godine. Od tada je plovidba između gradova zaustavljena, brodovi su prestali da saobraćaju, a uz reku su počeli da rastu paprat i trska. Posle 1989. godine jedino pozitivno što se dogodilo u vezi sa rekom jeste da su se velike industrije ugasile, čime je sprečeno dalje zagađivanje Begeja. Devedesetih su pokrenuti projekti s namerom da se utvrdi da li Begej može biti revitalizovan. U njima su učestvovali Temišvar, institucije iz Holandije i Nemačke i "Vode Rumunije", koje su jedino nešto konkretno i uradile tako što su započele projekat izmuljivanja Begeja, završivši ga pre četiri godine.