Izmenjena verzija strategije svojinske transformacije NIS do kraja jula na stolu Vlade Srbije

Prema najavama Ministarstva rudarstva i energetike kompletan posao u vezi sa izmenom Strategije privatizacije Naftne industrije Srbije, uključujući i usvajanje Zakona o privatizaciji NIS, trebalo bi da bude okončan do jeseni.

- Ekspertski tim u kome su i predstavnici privatizacionog savetnika konzorcijuma "Meril Linč-Raiffeisen investment" uskoro bi trebalo da Vladi Srbije ponudi izmenjenu verziju Strategije privatizacije NIS. Kada srpski ministri daju "zeleno svetlo" na taj dokument javnost će podrobno biti upoznata sa novim modelom privatizacije nacionalne naftne kompanije - kaže za Dejan Stojadinović, portparol Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

Sudeći prema izjavama resornog ministra, Aleksandra Popovića, Strategija će pretrpeti tek neznatne izmene, a ono što je izvesno jeste da će država ostati većinski vlasnik NIS. On ističe i da se "razmišljamo i o davanju saglasnosti poslovodstvu NIS, ukoliko takav zahtev stigne, da sredstva za modernizaciju kompanije obezbedi iz pretprivatizacionog kredita, što prethodna Vlada nije htela da odobri". NIS je inače, za ostvarenje investicionog plana predvideo sredstva u visini od 380 mil EUR koji će biti ostvareni iz sopstvenih izvora i od dokapitalizacije.

Menadžment NIS procenjuje da bi modernizacija proizvodnih pogona bila uspešna uz podršku banaka. Na taj način, tvrde u NIS, nivo organizacione i poslovne efikasnosti nacionalne naftne kompanije bio bi značajno podignut, što bi omogućilo profitabilno i konkurentno poslovanje. Bankama bi krediti bila vraćeni posle okončanja privatizacionog procesa ili bi dobile udeo u deonicama kompanije.

Međutim, nadležni u bivšem sazivu Ministarstva energetike protivili su se zaduživanju smatrajući da bi to moglo da smanji cenu kompanije koja se priprema za privatizaciju.
Strategijom je predviđeno da u prvoj fazi privatizacije strateškom partneru bude prodat manjinski paket akcija strateškom partneru, dok će većinski paket zadržati država. Jedino što je u ovom trenutku sporno jeste, da li će u prvoj fazi manjinski partner dobiti 25% akcija NIS ili će taj udeo biti i manji. Procenjeno je da bi zbog besplatnih akcija zaposlenima u kompaniji, koji potom svoje akcije mogu da prodaju manjinskom vlasniku, strateški partner mogao već u prvoj fazi privatizacije da stekne udeo veći od 25% što ne bi bilo dobro.

Dok se nadležni dogovaraju o novom modelu privatizacije, tender nestrpljivo očekuju brojne strane kompanije, među kojima su i neki "veliki igrači". U trku za NIS ušli su "MOL", "OMV", "Petrol", "Lukoil", "Hellenic Petroleum", "Rompetrol" i "Gasprom", a nije isključeno da se do raspisivanja tendera u igru uključi još neka kompanija.

Podsećanja radi, Vlada Srbije usvojila je jula 2006. godine Strategiju koju je ponudio konzorcijum "Meril Linč - Raiffeisen investment". Taj model predviđa prodaju manjinskog paketa akcija te kompanije strateškom partneru, koji bi time stekao i upravljačka prava, a bio bi u obavezi da u prve tri godine NIS dokapitalizuje sa oko 500 mil EUR.