Uštedeti, a ogrejati se - ELDITERM konvektori omogućavaju da sami isprogramirate svoje grejanje

Svedoci smo nezadovoljstva građana zbog sve većih računa za daljinsko grejanje, a hladnijih radijatora. Međutim, postoji rešenje...

Objavili ste naučni rad s temom uštede energije. O čemu se radi?

- Rad je objavljen u okviru konferencije "Industrijska energetika i zaštita životne sredine" (IEEP), 2010. godine, na Zlatiboru. Tema rada bila je "Racionalizacija u gradskim toplanama i termoelektranama aplikacijom električnog suvog konvektora". Rad je dostupan na internetu, a dovoljno je da na jednom od pretraživača ukucate moje ime i prezime.

Šta vas je motivisalo da razmišljate i pripremite rad ovu temu?

- Gradske toplane u Srbiji rade na isti način već više od 30 godina. Dakle, tehnološki apsolutno zastarelo. Kao takve, rade sa velikim gubicima energije u toplovodima, kotlovima i u samim stanovima. Zbog toga su rasipanja energije ogromna, a i korisnu i rasipanu energiju plaćaju građani. Bolje rečeno: sirotinja. Zbog toga su računi veliki, plaćaji se cele godine, pa su građani nezadovoljni.

Često se, u poslednje vreme, pominju kalorimetri. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Pokušavaju da problem reše ali, po mom mišljenju, nisu izabrali pravi put. Kalorimetrima se, delimično, rešava problem, ali samo problem rasipanja u stanovima. Više nećemo otvarati prozore i na taj način bukvalno bacati enegriju kroz prozor, već ćemo zavrnuti ventile.

A šta ćemo sa toplovodima? To su kilometri debelih cevi ukopanih u zemlju. Na primer, grad Niš ima oko 70 kilometara toplovodne mreže. Istina je da su termički izolovane, ali veoma loše. Rasipanja su ogromna.

Gde po vašem mišljenju toplane greše?

- Grška je u tome što raskopavaju trotoare, vade stare cevi, a stavljaju nove, navodno kvalitenije i bolje izolovane.
Nije teško pretpostaviti koliko im vremena i novca treba za to. I na kraju, ako i završe taj poso, posle nekoliko decenija, ponovo ništa nisu uradili, jer ponovo imaju velike gubitke. Ponovo ih je pregazilo vreme. Uostalom: izolovati i sačuvatu toplotu uvek je praćeno velikim gubicima.

Kotlovi su takođe nerešiva enigma, jer imaju relativno niske stepene iskorišćenja.

U čemu se sastoje vaši predlozi?

- Ima ih nekoliko, ali krenimo redom. Prvi predlog je da se građanima, korisnicima daljinskog grejanja, kao alternativno grejanje, ponudi po jedan konvektor snage 1.800 W ili 2.400 W, bez ikakve naknade.

Dugi predlog je: gradske toplane, mogle bi, komercijalno servisirati ovaj poduhvat iz uštede koja bi se postigla na ovaj način i to na višegodišnji vremenski period.

Treći predlog je: za utrošenu električnu energiju (oko 70 kWh mesečno), gradske toplane bi mogle umanjiti račune za grejanje, građanima. Mogle bi i mnogo više, jer uštede to dozvoljavaju.

Kako bi se postigle uštede?

- Zahvaljujući alternativnom grejanju kod svojih korisnika, toplane bi dobile još oko 1.200 sati u grejnoj sezoni kada bi mogle ugasiti kotlove (videti rad). Kada ovo pomnožite sa potrošnjom gasa po jednom radnom satu, dobićete uštedu gasa u kubnim metrima. Meri se milionima.

Na primer, niška toplana "Krivi vir" troši oko 6.700 kubnih metara gasa po jednom satu rada. Kada se ovo pomnoži sa 1.200 sati dobija se ušteda od oko osam miliona kubnih metara gasa, za jednu sezonu.

Šta bi mogli biti očekivani efekti?

- Pre svega, gradske toplane bi, na ovaj način, postigle značajne uštede u energentima, a tako bi se stvorili uslovi za umanjenje računa za grejanje građanima. Umanjeni računi bi sigurno "popravili raspoloženje" građana prema gradskim toplanama. Na osnovu toga može se očekivati da gradske toplane zadrže sadašnje korisnike, ali i pridobiju nove. Građani bi dobili kvalitetnije grejanje zbog činjenice da imaju alternativu. Može se očekivati rasterećenje elektroenergetskog sistema Srbije, jer bi na ovaj način, veliki broj svakojakih grejalica i TA-peći, bio zamenjen, energetski daleko efikasnijim proizvodom. Na kraju, Eldi bi uposlio nove radnike i ostvario daleko veći promet, nego do sada. Fiskalni efekti iz ovoga su više nego očigledni.

Kako je Elektroprivreda ovde na dobitku?

- Da podsetim: ELDITERM konvektor radi impulsno - pet sekundi aktivnog intervala i 15 sekundi pauze. Zbog toga je i nagrađen. To znači da će, u masi, trenutna angažovana snaga biti četiri puta manja od instalirane. Drugim rečima: od ukupnog broja konvektora u eksploataciji, 25% će raditi istovremeno u trajanju od pet sekundi. Ostalih 75%, radiće u periodu pauze ovih prvih, narednih 15 sekundi. Naravno u grupama po 25% i to po pet sekundi, sukcesivno.

Poznato je da u srpskim stanovima trenuno imamo oko 14.500 MW instaliranih u svakojake grejalice i TA-peći. Na ovaj način veliki broj energetski neefikasnih grejnih tela bio bi zamenjen jednim ovakvim sofisticiranim i energetski veoma efikasnim.

Govori se da se ne treba grejati na struju. Kakvo je vaše mišljenje?

- Naprotiv. Električna energija je veoma pogodna za grejanje prostora iz tri razloga: 1. stepen korisnog dejsva je mnogo veći nego kod bilo kog grejanja na fosilna goriva; 2. transport do korisnika ne prate veliki gubici - svega tri odsto, dok se kod toplovoda kreće i do 50%; 3. električna energija se može i treba dobiti iz obnovljivih izvora. Uostalom, dobar primer je Norveška čija Vlada stimuliše grejanje na struju.

Da li imate predlog za našu Vladu?

- Da. Da polako gasimo termoelektrane i da u velikoj meri osvajamo obnovljive izvore energije. Uostalom već imamo upozorenje iz Evrope da redukujemo potrošnju uglja. O tome je već pisao Vaš EKOLIST.

Ako se usvoje moji predlozi građani bi dobili po jedan konvektor na poklon i umanjene račune za grejanje. Toplane bi dobile velike uštede energenata i simpatije svojih korisnika.

Od čega to zavisi?

- Od volje građana i blagoslova toplana.

Autor: Radmila R.

(Napomena: tekst je preuzet iz časopisa "Eko list")