Robna razmena skočila u evrima, pala u dolarima

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar-april 2015. iznosi 10,04 mlrd USD, uz pad od 14,5% u odnosu na isti period prošle godine, dok u evrima, obim razmene iznosi 9,01 milijardi i veći je 5,3% na godišnjem nivou.

Deficit iznosi 1,609 mlrd USD, što je 9,2% manje na godišnjem nivou. Izvezeno je robe u vrednosti od 4,22 mlrd USD, što je 15,4% manje, a uvezeno robe za 5,83 mlrd USD, 13,8% manje na godišnjem nivou, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, pad izvoza i uvoza, i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izražene u dolarima, rezultat je jačanja ove valute u odnosu na dinar i evro.

Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 3,78 milijardi, i to je povećanje od 4,2% u poređenju s istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 5,23 milijarde, što je za 6,2% više.

Deficit izražen u evrima iznosi 1,4416 mlrd EUR, što je 11,8% više nego u isto vreme lane.

Pokrivenost uvoza izvozom je 72,4% i manja je od one u istom periodu prošle godine, kada je iznosila 73,8%, dodaje se u saopštenju.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (30,5%), Beogradski region (21,0%), Region Južne i Istočne Srbije (15,4%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,2%), zatim Region Vojvodine (28,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,2%), Region Južne i Istočne Srbije (9,7%), a oko 0,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

Iz Zavoda napominju da su podaci o izvozu i uvozu po regionima dati prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4%, sledi roba za široku potrošnju, 38,6% i oprema, 7,9%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil USD).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,9%, roba široke potrošnje, 18,5%, i oprema, 10,5%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,1% (765 mil USD).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija (811,1 mil USD), Nemačka (503,8), Bosna i Hercegovina (352,9), Rumunija (286,2) i Ruska Federacija (201,4).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bili su Nemačka (689,9 mil USD), Italija (637,6), Ruska Federacija (636,6), Kina (482,4) i Mađarska (273,8).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,6% ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner za Srbiju jesu zemlje CEFTA, s kojima je ostvaren suficit u razmeni od 493,2 mil USD, kao rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i razne vrste pića) i obuće. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 722,2 a uvoz 229 mil USD za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 315,4%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit s Italijom, Rumunijom, SAD.

Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit s Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Austrijom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju drumska vozila (605,1 mil USD), električne mašine i aparati (292), žitarice i proizvodi od njih (255,1), povrće i voće (194,7) i gvožđe i čelik (185,8). Izvoz ovih pet odseka čini 36,3% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila (605,9 mil USD), prirodni gas (321,3), nafta i naftni derivati (316,1), električne mašine i aparati (219,5) i medicinski i farmaceutski proizvodi (193,9), a njihov uvoz čini 28,4% ukupnog uvoza, precizira se u saopštenju.

A samo u aprilu 2015. izvezeno je robe u vrednosti od 1,09 mlrd USD, što čini pad od 20,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1,47 mlrd USD (-21,5%).

Izraženo u evrima, izvezeno je robe za 1,01 milijardi, što je 1,4% više, a uvoz je iznosio 1,36 mlrd EUR, što je 0,2% više.