Svaki deseti građanin u Srbiji boluje od dijabetesa - Prevencija, rana dijagnostika i adekvatno lečenje najvažniji

Svaki deseti građanin u Srbiji ili oko 700.000 stanovnika, boluje od dijabetesa, a istraživanja pokazuju da u svetu na sedam sekundi jedna osoba premine od ove teške, hronične, nezarazne bolesti. Prevencija, rana dijagnostika i adekvatno lečenje izuzetno su važni kako bi se dijabetes držao pod kontrolom, istaknuto je na konferenciji "Savremeno lečenje šećerne bolesti - potrebe, troškovi i perspektive" održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS), penosi sajt komore.

Zabrinjava podatak, kako je rečeno na skupu, da svaka druga osoba i ne zna da boluje od dijabetesa. Dijabetes, takođe, može biti uzrok smanjenja produktivnosti, ekonomskog razvoja i nacionalnog dohotka.

U Srbiji polovina radno sposobnog stanovništva, njih 12,4% boluje od dijabetesa, a u svetu je dijagnostikovano čak 387 miliona obolelih. U naredne dve decenije očekuje se da će broj obolelih u svetu dostići 600 miliona, a sada se za lečenje te bolesti troši 465 mlrd USD, istakao je Ješa Erčić, direktor Sektora poljoprivrede i industrije u PKS.

- Zbog toga, ulaganja u zdravstvo, prevenciju i kvalitetno lečenje, ne treba posmatrati kao trošak, već kao investiciju - produžetkom života, smanjenjem smrtnosti, poboljšanjem radne produktivnosti stanovništva, manjim odsustvovanjem sa posla obolelog i članova porodice - naglasio je Erčić.

Predrag Sazdanović, pomoćnik ministra zdravlja u Vladi Srbije ukazao je na nastojanja da se unapredi rana dijagnoza dijabetesa - bolesti koju je nazvao "tihi ubica", za šta je smatra on, neophodna međunarodna saradnja.

Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti naglasio je da su među najvećim uzročnicima smrtnosti kancer, šlog, kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Rast broja obolelih od dijabetesa u Srbiji mogao bi da bude značajan. Ne možemo da sprečimo rast obolelih, ni u svetu, ni u Srbiji, ali možemo da se borimo da bolest uspori. Ministarstvo zdravlja i Republička stručna komisija dali su osnovu za poboljšanje situacije u ovoj oblasti obnavljanjem savetovališta za dijabetes na nivou domova zdravlja u novembru 2014, objasnio je Lalić.

Unapređenje rada savetovališta i povećanje dostupnosti savremenih dijagnostičkih i terapijskih opcija dalji su koraci sa ciljem smanjenja rizika od komplikacija i troškova ove bolesti, rekao je Lalić.

Pored važnosti brige o dijabetesu i sprečavanju komplikacija kao značajno skupljih za lečenje, na skupu u PKS bilo je o sadašnjoj situaciji kontrole dijabetesa u Srbiji, kao i o iskustvima EU u racionalizaciji troškova za lečenje dijabetesa.

Podaci iz sveta govore da se za lečenje šećerne bolesti i komplikacija koje nosi, izdvaja više od 10% ukupne potrošnje za zdravstvo. Ovi troškovi uključuju kako direktne troškove za kontrole i lekove za osnovnu bolest i komplikacije, tako i indirektne troškove koji se neretko previde - smanjenje produktivnosti usled bolesti i odsustva sa posla, kao i nezaposlenost uzrokovanu ranim invaliditetom. Komplikacije dijabetesa kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, nervnog sistema, oštećenje vida procenjuje se da učestvuju sa više od 85 odsto u ukupnim troškovima za ovu bolest.

Član upravnog odbora Međunarodne dijabetes federacije za Evropu Mominat Monarova rekla je upozorila je da šećerna bolest ubija više nego kancer dojke i prostate zajedno.Društvo potroši više sredstava na lečenje dijabetesa, nego na lečenje svih kancera zajedno.

Ipak, uprkos različitim izveštajima i međunarodnim deklaracijama o kontroli dijabetesa, pokrivanje troškova za dijabetes zaostaje u odnosu na druge hronične bolesti. U međuvremenu porast gojaznosti i starenje populacije povećavaju broj obolelih od dijabetesa tipa 2 i postoji neobjašnjen porast dijabetesa tip 1 primećen kod dece. Direktni godišnji zdravstveni troškovi za dijabetes su u Evropi dostigli cifru od 109 mlrd EUR sa tendencijom daljeg rasta, rečeno je na konferenciji. O iskustvima Hrvatske u preventivi i racionalizaciji troškova za lečenje govorio je Dario Rahelić, predsednik Hrvatskog društva za dijabetes i bolesti metabolizma.

Organizatori konferencija koja je okupila veliki broj učesnika su PKS, Republička stručna komisija za prevenciju i lečenje šećerne bolesti i Dijabetološki savez Srbije.