(Horizont) Miomir i Radiša Pljakić, ugledni domaćini - priča o Žutoj osi

Porodica Pljakić iz gružanskog sela Kamenica već nekoliko decenija pravi rakiju koja se pročula širom svetskih meridijana. Žuta osa nije obično piće, koristi se u posebnim prilikama, a o kakvom blagu je reč dovoljno potvrđuje

Oskar kvaliteta dodeljen za najbolji proizvod dvadesetog veka

Rakija prepečenica je od vajkada simbol Šumadije. Sa njom se dočekuje dragi gost i putnik namernik. Njome se nazdravlja za krsnu slavu, ženidbu i krštenje, blagosilja blagdan i rodna godina, leči se bolest i deli tuga. Ali i rakija, baš kao i ljudi, ima svakojakih. U srpskog domaćina se najviše ceni rakija proizvedena od šljive koju oprašuje osa, ili preciznije žuta osa. Tamo gde se ovaj insekt pojavi, po pravilu, znači da je reč o voćnjaku vrhunskog kvaliteta, a to je, zna se, i prvi preduslov dobre rakije. Ali ne i jedini.

Radiša i Miomir Pljakić (Foto: lična arhiva)

Otac i sin, Radiša i Miomir Pljakić iz gružanskog sela Kamenica, već nekoliko decenija primenjuju iskustvo, nauku i znanje. A rezultat svega je rakija Žuta osa, piće vrhunskog kvaliteta poznato širom svetskih meridijana. Ne potvrđuju to samo brojna priznanje i medalje za kvalitet, već i Zlatni oskar za proizvod koji je obeležio dvadeseti vek.

Poznata i priznata širom sveta

Pljakići od davnina imaju dobre šljivike i kvalitetnu prepečenicu. Još je Miomirov pradeda Aleksa bio na glasu u čitavoj Gruži da peče dobru i pitku prepečenicu. Tradiciju su nastavile i potonje generacije. Aleksin sin Budimir je nastavio da primenjuje stečeno znanje, a sina Radišu je poslao da izuči i ono što nauka „propoveda“. Završio je Poljoprivredni fakultet, a naučeno je primenio u brojnim društvenim preduzećima. Ipak, nije bio zadovoljan. Želeo je, zapravo, da spoji školsko znanje sa vekovnim iskustvom svoje porodice. I uspeo je. Vratio se na selo i ubrzo na tržište izneo ono po čemu se nisu pročuli samo Pljakići iz Kamenice, već i cela Srbija.

Prva flaša Žute ose se pred ljubiteljima vrhunskog i prirodnog pića pojavaila pre dve decenije, tačnije 1985. godine. A kako su je prihvatili dobri poznavaoci možda najbolje potvrđuje podatak da je kao robna marka zaštićena u 42 države sveta, da se pije na svim kontinentima i da je zbog visoke cene nedostupna i mnogim strancima. Razumljivo, jer nešto što je dobro i autentično, ne može i ne sme biti jeftino.

Zašto menjati provereno?

Osim kvaliteta, Žutu osu krasi i vrhunski dizajn i prepoznatljiva ambalaža. Međutim, da bi se na svetskom tržištu uspelo i opstalo potrebno je učiniti štošta drugo. Improvizacija nije dozvoljena i ništa se ne sme prepustiti slučaju. To je i razlog da Pljakići imaju i jednu od najsavremenijih labaratorija na Balkanu.

– Sve mora biti propraćeno od šljivika pa do konačnog proizvoda – kaže Miomir Pljakić. Da bi se uopšte pojavali pred kupcem, rakija mora „odležati“ najmanje četiri godine, a značajnu je da se „u našu priču“ poslednjih godina uključuje sve više mladih, školovanih voćara. Oni su naši kooperanti koji u svojim zasadima proizvode kvalitetnu šljivu bez koje, zna se, nema ni dobre rakije – tvrdi mlađi Pljakić.

Žuta osa je, po svemu sudeći, najbolji proizvod koji je Srbija poslednjih decenija ponudila svetskom tržištu. To nije obična rakija, ne pije se svakodnevno i predstavlja pravi specijalitet. To je, ujedno, i primer kako se i čime valja predstaviti svetu i Evropi. To Pljakići dobro znaju, ali nije na odmet podsetiti i druge. Tek toliko da nam se ne dešava da izvrsno vino i dalje izvozimo u cisternama, da vrhunski kvalitet prodajemo „budzašto“, i da se na kraju čudimo zašto nas ne cene dovoljno.

Pljakići imaju „svoju priču“, rade na pravi način i ne bi da išta menjaju.

– Zašto menjati ono što je provereno i što se pokazalo dobrim – pita se Miomir. U Žutoj osi smo sabrali tradiciju, stručnost i najbolje osobine koje krase jednu rakiju. Svetski uspeh našeg proizvoda je pokazao da smo na pravom putu i da njime treba nastaviti.

Poziv na pretplatu na časopis na www.casopishorizont.com