Biznis čiji cilj nije profit, već ljudi - Zašto je važno socijalno preduzetništvo

Iako su temini "socijalni preduzetnik" i "socijalno preduzetništvo" postali opšte poznati tek u poslednje dve decenije, socijalno preduzetništvo nije nova pojava. Ono datira s kraja devetnaestog veka i vezano je za uspon sistematičnije brige o građanima, kao pomak od ideje dobročinstva kao pukog davanja milostinje siromašnima ka nečemu što može da stvori trajne i sistemske promene.

Socijalno preduzetništvo se najčešće definiše kao bilo koje nastojanje da se pomogne drugim ljudima. U socijalnom preduzetništvu cilj nije profit; a ako se ostvari, generisani profit ide u korist zadovoljenja potreba specifičnih ranjivih grupa stanovništva, kao što su socijalno isključene grupe, siromašni, nezaposleni i dr. Ovo je inovativan način da ljudi reše različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u svojoj zajednici kroz svoj rad – udruživanjem i korišćenjem održivih biznis modela.

Socijalno preduzeće je biznis koji posluje s idejom da kroz zaradu koju ostvari ispuni socijalnu misiju - zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti.

Socijalna preduzeća jačaju privredu, otvaraju radna mesta i pomažu vladama u rešavanju socijalnih problema. Da to nije prazna priča pokazuje primer Velike Britanije u kojoj ovakve organizacije čine čak 5% svih preduzeća i sa zaradom od preko osam milijardi funti godišnje čine oko 1% godišnjeg bruto nacionalnog proizvoda Velike Britanije.

A kako je u Srbiji?

Živimo u zemlji u kojoj postoji uporno nizak nivo socijalne sigurnosti, visoka nezaposlenost i nezadovoljene potrebe za pružanjem adekvatnih usluga socijalne zaštite. U ovom kontekstu socijalna preduzeća mogu da postanu sredstvo za ispunjavanje zahteva društvene zajednice za pružanjem usluga od opšteg interesa, doprinoseći tako društveno-ekonomskom razvoju.

Nažalost, kultura preduzetništva, pa i socijalnog preduzetništva, među našim građanima nije u dovoljnoj meri razvijena. To pokazuje i prošlogodišnje istraživanje Centra za visoke ekonomske studije, čiji su rezultati prikazani na grafikonu.

Preduzetništvo se u Srbiji često doživljava kao način da se na brzinu, uz pomoć veza i sreće dođe do novca. Ideja da se kroz preduzetništvo promovišu opšte društvene koristi postoji samo u tragovima, uglavnom samo kao nusprodukt osnovnog cilja - profita. Postojeći socijalni preduzetnici se nalaze u nezavidnoj situaciji i često nailaze na podozrenje, jer se sumnja u njihove altruističke ciljeve u kontekstu sveopšte trke za profitom.

Stoga država treba da uloži dodatne napore da promoviše socijalno preduzetništvo kao održiv način razvoja kojim se pomaže i pojedincu i društvenoj zajednici. Od ovoga svi mogu imati koristi i neverovatno je da još uvek nije prepoznato koliko snage, pozitivne energije i efekata može da proiziđe iz ovih ideja.

Socijalni preduzetnici ne pokazuju samo hrabrost svojih ubeđenja da stvari mogu biti bolje, već i preduzimaju mere da se to zaista i desi – da njihove ideje imaju uticaja. Sama reč preduzetnik nas upućuje da nešto preduzmemo – preduzmimo onda neophodne akcije i kreirajmo Srbiju koja je po našoj meri.

Tekst napisali Jelena Danilović (advokatska kancelarija Karanović Nikolić) i Jovan Karanović (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), polaznici AmChamps edukativnog programa, koji organizuje Američka privredna komora u Srbiji.