Nekada za uzor, danas u raljama - "Nišku pivaru" niko neće da kupi

Kada se govori o nezaposlenosti i privredi u Nišu dovoljno je samo reći da više ne rade "Elektronska" i "Mašinska industrija" koje su pre tridesetak i više godina upošljavale u jednom trenutku više od 35.000 ljudi. Danas je mnogo ugašenih fabrika, još više propalih firmi, a najviše, upravo zbog toga, nezaposlenih u Nišu.

Koliko je vođeno računa da se niška privreda sačuva? Na ovo pitanje skoro da nema odgovora. Jer, na sve ono što se događalo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka nadovezala se serija stečaja za ono malo firmi koje su u poslednje dve decenije nekako uspele da opstanu.

Jedna od možda najkarakterističnijih jeste priča o "Niškoj pivari". Ovo preduzeće svojevremeno je bilo jedan od najvećih proizvođača sokova i piva u Srbiji i Jugoslaviji i proizvodilo je više od 300.000 hektolitara osvežavajućih pića. "Niška pivara" nikada nije poslovala sa gubicima i nikada nije bila u dugovima, a plate za zaposlene nikada nisu kasnile.

Niko nije slutio pre desetak godina da je, kada je po tada važećim zakonima o privređivanju ovo preduzeće "izbačeno" na berzu, počeo i neverovatan sunovrat i kraj uspešne i nadaleko poznate firme. Malverzacijama i mahinacijama godinama se obezvređuje imovina, a od onog trenutka kada je sredinom prošle decenije pivara dobila privatnika kao vlasnika, počelo je i smanjivanje i gašenje proizvodnje, uz velika zaduživanja.

Oktobra 2012. godine, kada je proizvedeno 28.000 hektolitara sokova i piva, prekinuta je proizvodnja i nedugo potom pokrenut je stečajni postupak.

Do sada je održano čak sedam neuspelih pokušaja prodaje imovine i kapitala ovog preduzeća. Poslednji pokušaj bio je krajem prethodne sedmice i pošto ni on nije uspeo, nova licitacija zakazana je za sredinu juna.

Na prvoj licitaciji početna cena za prodaju "Niške pivare" bila je tačno 396,5 miliona dinara, ili bezmalo 4 mil EUR. Za svaku sledeću prodaju početna cena smanjivana je za oko 20% vrednosti i tako se stiglo do šeste prodaje, početkom aprila ove godine, kada je "Niška pivara", kao jedinstvena celina, ponuđena za "betoniranu" cenu od 160 miliona dinara. Ta cena, koja je dva i po puta manja od početne važila je i za sedmu, važiće i za narednu, osmu licitacionu prodaju. Od četiri, stiglo se na 1,2 mil EUR. I, objašnjeno je, čak i da se naplati, to neće moći da podmiri u međuvremenu napravljene ogromne dugove, a radnici-akcionari neće dobiti ni dinara od prodaje svoje pivare.

"Niška pivara" u stečaju nudi na prodaju ceo kompleks objekata na površini od 3,65 hektara i kompletan sistem proizvodnje – od skladišta sirovina, preko rezervoara za vrenje, punionice, voznog parka, magacine, upravnu zgradu s kancelarijama i svim sadržajima kakvi su nameštaj, kompjuterski sistemi i oprema i vredna umetnička dela. Pored opreme za proizvodnju i obavljanje osnovne delatnosti, "Niška pivara" i sada ima modernu radionicu za tehničko održavanje sopstvenih postrojenja, veliki restoran, prodajne objekte u sklopu firme, ali i u gradu.

Nudi "Niška pivara" i jednu od najsavremenijih internih hemijsko-bioloških laboratorija u oblasti pivarske proizvodnje, koja, procenjuje se, sama vredi pravo bogatstvo, odnosno više od polovine poslednje cene za celokupnu imovinu firme.

Za kraj i nešto što se ne sme zaboraviti i što je značajan deo istorije Niša: Nišku pivaru na parni pogon osnovao je 1884. godine, samo šest godina posle oslobođenja od Turaka, Jovan Apel, koji je već posedovao pivaru u Aleksincu. Ostalo je za sva vremena zapisano da je "Niška pivara", koja se nalazi na obodu centra grada koji se, po Jovanu Apelu, zove Apelovac bila prvo industrijsko preduzeće u Nišu.

Nad dilemom zašto je obezvređena i uništena "Niška pivara" neko se i u Nišu i u Srbiji mora dobro zamisliti.