Srbija 95. po konkurentnosti turizma

Prilično dobrim ocenama za bezbednost, zdravlje i higijenu i lošim za aviosaobraćajnu infrastrukturu i dostupnost prirodnog i kulturnog blaga, Srbija se svrstala na 95. mesto u svetu po indeksu konkurentnosti turizma Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Španija se prvi put našla na vrhu zahvaljujući svom kulturnom blagu, infrastrukturi i prilagođavnju digitalnim navikama potrošača, a slede Francuska, Nemačka i SAD, preneo je danas Euraktiv Srbija.

Zemlje su rangirane po 14 kriterijuma, a indeks, koji se objavljuje svake druge godine, otkriva konkurentske prednosti i mane njihovih turistričkih industrija. Srbija je za pristup zdravlju i higijenu dobila ocenu 6 (najniža je 1 a najviša 7), za sigurnost od nasilja i terorizma 5,5 za razvijenost informaciono-komunikacione tehnologije 4,4 a za konkurentnost cena 4,6.

Znatno slabije ocene u indeksu turističke konkurentnosti Srbija je dobila za dostupnost kulturnog blaga i poslovnih putovanja (1,6) i dostupnost prirodnih resursa i razvoj turističkih aktivnosti na otvorenom (1,9).

U domenu infrastrukture Srbija je za aviosaobraćajnu dobila ocenu 2,1. Tim kriterijumom meri se povezanost u vazdušnom saobraćaju zbog boljeg turističkog pristupa u i iz zemlje.

Za određivanje prioriteta turizma i putovanja ocena za Srbiju je 3,8 i pokazuje u kojoj meri vlada aktivno promoviše i vodi razvoj turizma.

Prvih 10 na listi popunjavaju tradicionalne turističke sile - Francuska, Nemačka, SAD, Velika Britanija, Švajcarska, Australija, Italija, Japan i Kanada. Među prvih 30 su dve perspektivne ekonomije - Kina na 17. i Brazil na 28. mestu, dok je Rusija 45. u svetu po konkurentnosti turizma, Južna Afrika 48. a Indija 52.

Singapur je najbolje plasiran iz jugoistočne Azije (11) a UAE su sa 24. mestom u svetu najbolje rangirani u regionu Bliskog istoka i severne Afrike.

- Raznolikost prvih 30 pokazuje da zemlja ne mora da bude bogata da bi joj turizam cvetao - istakao je ekonomista Foruma Roberto Crotti.

- Ipak, mnoge zemlje moraju da odgovore na brojne izazove turizma, uključujući politiku viza, bolju promociju kulturnog nasleđa, zaštitu prirodne sredine. To će zauzvrat podstaći ekonomski rast i zapošljavanje - rekao je Kroti.

U izveštaju se ukazuje da prema turizmu orijentisane zemlje treba da se usmere na turiste iz srednje klase iz perspektivnih ekonomija i zemalja u razvoju, na starije turiste i na potrebe turista iz milenijumske generacije, s obzirom da su to kategorije kod kojih se beleži brz rast.

Kako je preneo Euraktiv Srbija, globalna industrija turizma i putovanja, koja predstavlja gotovo desetinu svetskog bruto domaćeg proizvoda, u poslednje četiri godine raste po stopi od 3,4% godišnje u proseku.

Takav rast dokazuje da je turizam sektor otporan na ekonomske potrese, s obzirom na to da je ekonomski rast u svetu u isto vreme bio manji - 2,3% godišnje.