Prolećna setva 2015. godine biće na oko 2,6 miliona hektara

Prolećna setva u Srbiji ove godine biće obavljena na oko 2,6 miliona hektara, a najrasprostranjenija domaća žitarica kukuruz zauzeće oko 1,1 milion hektara.

Analizirajući stanje u poljoprivredi, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović je na 13. sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, održanoj u prostorijama "PKB Imes" u Padinskoj Skeli, rekao da usled čestih pojava padavina i raskvašenog površinskog sloja zemljišta ovogodišnja prolećna setva neće biti obavljena u optimalnim rokovima. Pored toga, naglasio je da predstavnici PKS aktivno učestvuju u radnim timovima nadležnih državnih organa na rešavanju problema u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, a posebno u sektoru proizvodnje mesa i mleka. Informisao je prisutne da je u toku rekonstrukcija i modernizacija komorskog sistema.

- Zbog prošlogodišnjeg slabog otkupa šećerne repe, ratari će ovom kulturom zasejati od 35.000 do 40.000 hektara manje ove godine. Suncokret će biti zasejan na oko 180.000 hektara, soja na oko 200.000, a jara žita na oko 160.000 hektara - rekao je Budimović.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze iz Novog Sada u svom izlaganju je konstatovao da je Srbija ušla u veliku tržišnu utakmicu sa EU, sa nedovoljno konkurentnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, posebno u oblastima proizvodnje živih životinja, mesa i mleka, a država bi za rešavanje ovog problema trebala da nađe dugoročno rešenje. Potrebno je izmeniti postojeću zakonsku regulativu, koja je usaglašena sa EU, kako bi bila primenjiva u praksi.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine u diskusiji naglasio je da su poljoprivrednici u proizvodnu 2015. godinu zbog niskog profita ušli teže nego na početku 2014. godine. Veliki problem na tržištu svinjskog mesa nastao je usled povećanog uvoza tovljenika iz EU u odnosu na prethodni period i time oborio cenu domaćih tovnih svinja. Zbog toga će mnogi mali proizvođači odustati od ove vrste proizvodnje.

Vukosav Saković, direktor "Žita Srbije" je istakao da sve razvijene zemlje podstiču izvoz, dok se u Srbiji privreda opterećuje nametima i taksama na izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda, posebno uvođenjem lučkih i pristavnišnih taksi. Veliki problem proizvođačima i prerađivačima predstavlja povećanje cene gasa (mrežarine), a posebno sušarama koje najčešće rade samo tri meseca, a mrežarinu će morati da plaćaju svih 12 meseci, što će prema prvim proračunima troškove sušenja povećati do pet puta.

Žarko Šajatović, v.d. direktor "Žita Vojvodine" inicirao je aktivno uključivanje Odbora Udruženja za poljoprivredu PKS u rad vladinih organa i tela na suzbijanju sive ekonomije.

Rajko Latinović, predsednik Odbora udruženja je posebno naglasio da je potrebno raditi na smanjivanju nameta koji opterećuju poljoprivredu i prehrambenu industriju, a kojih prema nekim procenama ima oko 500. Inicirao je i pokretanje procedure da se dvorišta stočarskih farmi prenesu u vlasništvo korisnicima, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, saopšteno je na sajtu Privredne komore Srbije.