Ekonomski učinak vlade u prvoj godini mandata

(Foto: Ivana Vuksa)

Trogodišnji stend baj aranžman iz predostrožnosti, vredan 1,2 mlrd EUR, znači mere, koje nisu popularne, jer pogađaju dobar deo stanovništva, ali su, prema tvrdnjama većine eksperata, bile nužne: smanjenje zarada u javnom sektoru, smanjenje penzija, uvođenje reda u javnom sektoru i podsticanje privatnog, što, uz najavljeni prekid s praksom subvencionisanja javnih preduzeća i druge započete, a nedovršene poteze, treba da nas izvede iz višedecenijskog nereda i propadanja.

Sve je počelo tako što je vlada u prošloj godini prelomila i odlučila se da, uz druge mere finansijske konsolidacije, smanjenjem plata i penzija uštedi oko 400 mil EUR.

U prva tri meseca deficit budžeta iznosi 21,4 milijrade dinara, u poređenju sa 75,2 milijarde koliko je bilo u istom periodu prošle godine.

Najveći uticaj na pad deficita imali su bolja naplata PDV i akciza, striktno poštovanje obaveze javnih preduzeća o uplati dela dobiti u budžet, te suficit organizacija obaveznog socijalnog osiguranja na kraju 2014. i viši prihodi po osnovu doprinosa.

Zato su zvaničnici već poručili da će, ukoliko se dobri rezultati nastave i u drugim kvartalima, imati sve uslove da sa MMF-om razgovaraju o mogućnosti povećanja plata i penzija, dok analitičari tvrde da za takve ideje nikako nema osnova do 2018. godine.

Javna preduzeća su, smatraju ekonomisti, istovremeno teren na kojem još treba da se radi, u pravcu njhiove profesionalizacije i smanjenja troškova.

U pogledu zapošljavanja, jedan od ključnih podsticaja dao je novi, moderan Zakon o radu, usvojen prošlog jula od koga se očekivalo da će doprineti rastu zaposlenosti, jer će dovesti do liberalizacije tržišta. Njegovi pozitivni efekti, međutim, još nisu dovoljno vidljivi.

Zakon o planiranju i izgradnji na koji su privrednici, pogotovo strani investitori, čekali godinama omogućio je izdavanje građevinskih dozvola u roku od 28 dana, a jedan od svetlih primera je taj što je RTB "Bor" dobio dozvolu za rekordnih pet dana.

Usvojena su i dva veoma važna sistemska zakona - o privatizaciji i o stečaju, čiji je cilj da obezbede završetak pretvaranja društvenog kapitala u privatni do kraja ove godine i bolju zaštitu poverilaca.

Sudeći po najavama iz Agencije za privatizaciju, prema kojima završetak procesa privatizacije u 504 firme u restrukturiranju ne može biti gotov do decembra, velike su šanse da ovi zakoni ne daju svoj efekat u predviđenom roku.

Posle neuspešnog pokušaja prodaje "Železare", Vlada Srbije je u toku prve godine mandata uspela da nađe privremeno rešenje za srpsku čeličanu, izborom profesionalnog menadžmenta.

Nova uprava je krajem marta zauzela čelna mesta u kompaniji nakon potpisivanja ugovora o upravljanju sa holandskim "HPK engineering".

Predviđeno je da svi radnici ostanu na svojim radnim mestima, te da se broj zaposlenih nikada ne smanjuje ispod 5.120, ali i povećanje zarada, pri čemu bi proizvodnja do kraja ove godine trebalo da se udvostruči.

Ostaće upamćeno i da je u prvoj godini rada Vlade "Air Serbia" postigla najbolji rezultat u istoriji nacionalnog avio-prevoznika jer je u 2014. godini ostvarila neto profit od 2,7 mil EUR.

Tokom prošle godine je 2,3 miliona putnika letelo ovom avio-kompanijom, što je za oko dve trećine više nego u 2013. godini.

Krajem decembra je u RTB "Bor" otvorena je nova topionica i fabrika sumporne kiseline u koju je utrošeno 250 mil EUR.

Priliv stranih direktnih investicija u protekloj godini je, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio 1,2 mlrd EUR, što je na gotovo istom nivou kao godinu dana ranije.

I na kraju je projekat Beograd na vodi oko koga se ne samo za vreme mandata ove Vlade, već i prethodne Vlade Ivice Dačića vodila oštra polemika.

Pripremni radovi koji uključuju rasčišćavanje terena su već počeli, a usvojen je I "leks specijalis" kojim će biti regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole, što je preduslov za početak izgradnje tog projekta.

Za leto je najavljen početak izgradnje prve dve stambene kule za koje je već počela registracija potencijalnih kupaca.

U ciframa, neki od rezultata vlade glasili bi:

- usvojena ukupno 193 zakona;

- obezbeđeno 7437 novih radnih mesta, u okviru novih fabrika i pogona;

- investicije 576 mil EUR;

- najveća investicija - "Tigar Tyres" Pirot, 215 mil EUR, 500 radnih mesta;

- SIEPA trenutno radi na 62 projekta, računa se, ako se svi realizuju narednih godina, na 993 mil EUR i otvaranje vise od 32.000 radnih mesta;

- u prvom kvartalu zabeležen, prvi put od 2008. primarni suficit u iznosu od 20 milijradi dinara;

- stopa nezaposlenosti smanjena na 16,8%, što je 5,6% manje nego krajem 2012;