Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
(E Magazin) Puževi pune novčanike
Petak, 22.06.2007.
14:35
Komentari
PUŽEVI PUNE NOVČANIKE
Evropska unija u narednih 20 godina neće utvrđivati kontigente za uvoz puževa, jer se predviđa da proizvodnja neće moći da zadovolji potrebe!
Srbija je nedavno dobila Strategiju razvoja poljoprivrede, u kojoj je osim brojnih novina, izneta i potreba razvoja alternativne poljoprivrede, dakle onoga u agraru što donosi profit i devize, a nije uzgoj kukuruza, svinja, malina... Država je najavila da će ubuduće, bar kako piše u pomenutoj Stretegiji, organizovati, podsticati i stvarati zakonski ambijent za eksploataciju alternativnih poljoprivrednih proizvoda poput nojeva, puževa, svilenih buba, biogoriva i konpolje.
Najveću ekspanziju u poslednje vreme doživljavaju uzgoj puževa i nojeva, a kako i ne bi kada računica pokazuje da je zarada od njihovog uzgoja mnogostruko veća nego u svinjarstvu, govedarstvu, živinarstvu...
Jaje k’o 20 kokošijih
Nojarstvo se kod nas najavljuje već godinama, ali je malo odmaklo od početka. Ono malo uzgajivača nojeva krivi državu što nije donela potrebne propise za uzgoj, bez kojih nema profitabilnosti u ovoj proizvodnji, a ni klanice nisu dobile potrebne sertifikate, te na stotine nojeva dospelih za klanje trenutno proživljava svoje srećnije dane. Uzgoj nojeva, dakle, kod nas još nije dobio masovniji karakter, mada primer Beograđanina Momčila Gašića pokazuje da je to veoma dobar posao.
"Putujući po svetu – Francuskoj, Kanadi, Americi... – video sam da je nojevo meso veoma traženo. Meso ove afričke ptice je vrhunskog kvaliteta, gotovo bez masnoće i holesterola, a visok nivo proteina i izvanredna mekoća, zadovoljavaju i gurmane i ljubitelje zdrave hrane. Sa druge strane, uzgajanje nojeva veoma je profitabilno jer se na paru nojeva godišnje može zaraditi od dve do tri hiljade evra, u zavisnosti od toga kada, gde i kome se prodaju jaja, koža, perje i meso".
Prema Gašićevim rečima, kilogram svežeg nojevog mesa u zapadnoevropskim zemljama je oko 20 evra, nojeva koža je godinama hit u svetskim modnim krugovima, jedno jaje ove životinje po kaloričnoj masi je vrednije od 20 kokošijih, a ženka noja godišnje snese oko 70 jaja!
"Vođen takvim saznanjima i svetskim iskustvima, pre tri godine sam u okolini Zrenjanina oformio farmu nojeva na 17 hektara. Tu su tovilište i reprodukcioni centar sa inkubatorskom stanicom za leženje pilića noja. No, pošto nisam sam u ovom poslu, u Vojvodini sam osnovao udruženje "Noj", dok u Srbiji postoji udruženje "Šumadija noj". Ima pomaka u ovoj proizvodnji, ali ekspanziju očekujemo tek onda kada banke shvate da treba ulagati u ove projekte, država donese odgovarajuću regulativu za izvoz, a domaće klanice se izbore za izvozne sertifikate u zemlje Evropske unije. Dok se ne obezbede svi ti uslovi, mi proizvođači ćemo tavoriti u mestu i ostaćemo, kao i država, bez deviznog priliva" objašnjava Gačić.
Evropi fale puževi
Iskustva u svim evropskim zemljama su pokazala da se uzgoj puževa isplati. Za nas je važno da Evropska unija u narednih 20 godina neće utvrđivati kontingente za uvoz puževa, jer se predviđa da proizvodnja neće moći da zadovolji potrebe!
Doskora se u Srbiji o uzgoju puževa nije govorilo, a onda su krenule euforične priče o enormnoj zaradi uz malo rada: "zaseješ puževe" i "ubereš pare"! A reč je zapravo o složenom i ozbiljnom zanimanju koje jeste unosno, ali traži i dosledno poštovanje tehnologije i brižljiv rad. Kod nas se gaje beli vinogradarski i šareni puž.
Godišnje se u svetu proda oko 600 miliona kilograma puževa, a 95 odsto te količine potiče sa farmi puževa koje su razvijene na svim kontinentima. U Srbiji formiranje farmi puževa uzima sve više maha, kao unosan i izvozno orijentisan posao. Procenjuje se da trenutno ima više od 60 farmi, najviše u okolini Novog Sada i Kragujevca. Oko 60 odsto pužarnika je u Vojvodini.
Italijani pomažu
Međunarodni institut za heliokulturu (uzgoj puževa) iz Karaska u Italiji, transfer tehnologije uzgoja puževa u kompletnom biološkom ciklusu poverio je domaćem preduzeću/zadruzi "Alimenti naturali" iz Beograda. Italijani su zadovoljni dosadašnjom saradnjom, a spremni su da kreditno potpomognu svakog ko želi ozbiljno da se posveti ovom poslu, s tim što kredit počinje da se otplaćuje tek u trećoj godini, kada puževi dospevaju za tržište.
Da bi se oformila farma na 2.000 kvadratnih metara, treba uložiti oko pet i po hiljada evra. Prva godina je bez zarade, u drugoj godini počinju da pristižu plodovi, dok u trećoj farma postiže pun režim rada. Za "suvog" pročišćenog puža postignuta je prošlogodišnjeg leta cena od 3,5 evra za kilogram, a za plasman operkuliranog puža trenutna cena je oko 6 evra, što se smatra izvanrednom cenom, budući da se za naše prilike svaka cena veća od četiri evra po kilogramu smatra visokoprofitabilnom!
Puž je poslastica za gurmane kao ukusna, kalorična, zdrava hrana bez holesterola i bilo kojih drugih štetnih materija. Koristi se u farmakologiji, u kozmetičkoj industriji kao podloga za kreme, a pripisuju mu se i afrodizijačka svojstva. Pomenuti italijanski institut je pre 35 godina utvrdio tehnologiju po kojoj se odvija 95 odsto svetske proizvodnje puževa na farmama.
Otporan na bolesti
Puž je prava "poslastica" i za naučnike jer ne može da se razboli. Njegova sluz uništava i viruse i bakterije, što može da pomogne u razvoju medicine.
