(Ekonomist) Niška mlekara - Regionalni apetiti

Iako su mnogi bili skeptični da će posle jedne propale privatizacije i ogromnih dugovanja uspeti da se podigne sa dna, Niška mlekara je, ipak, ponovo na tržištu. Novi vlasnici, beogradska preduzeća Profiko i Kruna komerc, za samo mesec dana uneli su u ovu fabriku značajnu investiciju, mada je tajna o kolikim ulaganjima je reč. Ova dva preduzeća, koja se godinama bave veleprodajom mleka i mlečnih proizvoda, kupila su polovinom marta na Beogradskoj berzi 70 odsto akcija Niške mlekare (MLNI simbol na berzi). Inače, Kruna komerc je poznata kao pobednik na brojnim javnim tenderima za snabdevanje hranom i mlečnim proizvodima brojnih ministarstava, velikih bolničkih centara i dečjih ustanova.

Ugovor sa Goranom Ljubičićem, koji je decembra 2004. godine prvi kupio Nišku mlekaru, Agencija za privatizaciju je raskinula prošle godine. Obrazloženje je bilo da ovaj vlasnik nije ispunio većinu obaveza, i da je fabriku doveo u kolaps zbog prezaduženja. Te brojke, međutim, i do dan danas čuvaju se u strogoj tajnosti. Baš kao što se krije i koliko su novi vlasnici uložili i koliko nameravaju dalje da ulažu.

Planovi

Na prvi pogled, ipak, svi deluju jako zadovoljno novom prodajom. Od jula 2006. do aprila ove godine, Niška mlekara je bila gotovo pred katancem. Novi kupac, kako mnogi kažu, bukvalno preko noći je uspeo da povrati fabriku “u život”.

“Razloga za brigu više nema, jer su novi vlasnici firme koje se više od 15. godina uspešno bave distribucijom mleka i mlečnih proizvoda”, rekao je za Ekonomist direktor Niške mlekare Ljubiša Kocić. Kako kaže, to se vidi u činjenici da su za samo mesec dana od dolaska, novi vlasnici značajno smanjili troškove poslovanja, ali i uneli značajne investicije. Kupljeni su novi kamioni, automatske mašine za pakovanje mleka i drugu procesnu opremu, sređene su linije u proizvodnji, postavljen video nadzor. Značajan akcenat je dat na kvalitet sirovina i ekološka kartonska pakovanja, ali i marketinški nastup.

O vrednosti ovih ulaganja direktor Niške mlekare nije želeo da govori. Ipak, procena je, dodaje, da su novi vlasnici uneli u fabriku više novca nego što je njena vrednost. Nezvanično, Niška mlekara prvi put je prodata za oko 700 miliona dinara, dok je aprila ove godine njena vrednost pala na samo 50 miliona.

U Niškoj mlekari se nadaju, kaže Ljubiša Kocić, da do jeseni dobiju i HASAP - sertifikat za uslovnost, proizvodnju i promet prehrambrenih proizvoda u inostranstvu. To znači, dodaje sagovornik Ekonomista, da bi niško mleko osim u južnoj Srbiji uskoro moglo da se prodaje i van granica Srbije.

Za jedan dan Niška mlekara sada proizvede oko 20 hiljada litara mleka i jogurta i još oko hiljadu i po tona svih vrsta sireva. Bez obzira na veliki broj konkurenata, plan je da i ova fabrika povrati dominaciju u regionu, a samim tim i poveća proizvodnju na 50 hiljada litara mleka dnevno.

Po programu to rešavanje tehnološkog viška iz mlekare je dobrovoljno otišlo 70 radnika, od ukupno 197 koliko je radilo u trenutku privatizacije. Njihove zarade su sada na nivou republičkog minimalca. Da li će još neko ostati bez posla, po rečima Kocića, zavisi od stategije novih vlasnika. Sa povećanjem proizvodnje u Niškoj mlekari može se paralelno očekivati i razvoj stočarstva na padinama Jastrepca, Stare i Suve planine. Kako kaže Kocić, namera mlekare je da sledeće godine kupi veći broj visoko mlečnih grla za primarne individualne stočare, koji će potom moći da ih otplate preko sirovog mleka.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu