Paštete izvozimo u Angolu, suncokret u Finsku i Japan

Vojvođanski izvoz čini čak trećinu ukupnog izvoza iz Srbije, a ovdašnje kompanije stigle su i na najudaljenija svetska tržišta. Suncokretom proizvedenim u Novom Sadu zasejane su njive u Japanu, seme ove uljarice seje se i u Finskoj, a pašetete, takođe iz vojvođanske prestonice, prodaju se čak u Angoli.

Najveća domaća semenska kompanija, novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo izvozi u tridesetak zemalja, a po rečima pomoćnika direktora za međunarodne komercijalne poslove Vladimira Mikliča osvojena su i nova tržišta kakvo je finsko.

- Seme suncokreta i kukuruza izvozimo i u Kazahstan, imamo tržište i u Maroku, Belorusiji.. Ipak, najznačajniji partneri su nam Rusija, Ukrajina, Bugarska, Italija.. - kaže Miklič.

Tržište Angole osvojila je, i tamo ostala, novosadska mesna industrija "Neoplanta", u Australiju mesne prerađevine izvozi "Carnex", a vojvođanske firme na svetskoj pijaci prodaju i delove za obuću od kože, hulahopke, samodržive čarape... Ipak, kukuruz je izvozni adut Vojvodine i prednjači na listi proizvoda. Žutog zrna je prošle godine Vojvodina izvezla za oko 390 mil USD, što je 7,5% njenog ukupnog izvoza, a na drugoj poziciji bili su lekovi za maloprodaju vredni 143 mil USD. Prema podacima Privredne komore Vojvodine (PKV), treći najveći izvozni proizvod lane je bio šećer, kojeg smo svetu prodali za 135 mil USD, a slede gvožđe, setovi provodnika za paljenje, butumen od nafte...

Tokom 2014. godine vojvođanski privrednici su ostvarili ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom od 11,3 mlrd USD, što je 4,3% više nego prethodne godine. Izvoz je vredeo 5,2 mlrd i porastao je 5,2%, dok su Vojvođani na svetskoj pijaci kupili robe za 6,1 mlrd USD, 3,5% više u odnosu na prethodnu godinu. Prošle godine spoljnotrgovinski deficit bio je oko 900 miliona dolara i smanjen je oko pet odsto, a zabeleženo je i povećanje pokrivenosti uvoza izvozom.

Lane su vojvođanskim privrednicima najznačajniji partneri u izvozu bile zemlje Evropske unije, u kojeje plasirano 62,7% svih ovdašnjih proizvoda namenjenih stranom tržištu, a potom zemlje CEFTA regiona i ostale.

Prema najnovijim podacima kojima raspolaže PKV i u februaru ove godine Vojvodina je imala znatan udeo u ukupnom srpskom izvozu - 32,5%. Naime, prodala je na inostranom tržištu robe za oko 630 mil USD, dok je uvoz vredeo 774 mil USD. Najznačajnije zemlje u koje su vojvođanski privrednici plasirali svoje proizvode bile su Rumunija, Nemačka, BiH, Italija..., a kao i obično, prednjačio je kukuruz (70 mil USD).

Sve u svemu, ovi podaci bili bi mnogo bolji kada bismo uspeli da barem zalečimo našu veliku boljku - izvoz sirovine. Nekako stalno slušamo priče o tome kako treba više da prodajemo proizvode više faze obrade, a manje materijala za reprodukciju, to jest više kobasica, a manje kukuruza, ali to nikako da ostvarimo. U izvozu Vojvodine u 2014. godini, posmatrano po namenama proizvoda, dominantnu vrednost ima upravo izvoz materijala za reprodukciju - 66,7% njenog ukupnog izvoza.

Uvoz jači

U strukturi robne razmene Vojvodine sa inostranstvom znatno je veći broj proizvoda koji se uvoze u odnosu na broj izvoznih proizvoda. Recimo, prošle godine u izvozu je bilo 4.646 proizvoda, dok ih je na uvoznoj strani bilo 6.270. Lane su vojvođanski privrednici izvezli 96 proizvoda vrednijih od 10 mil USD.