Mnogo više kupujemo, nego što izvozimo internetom - Zarada od e-trgovine 8,8 mil EUR

Više od milion građana Srbije kupuje putem interneta. Za godinu dana broj "sajber-kupaca" porastao je za 260.000, a na virtuelnoj pijaci najčešće pazarimo odeću i obuću (50% korisnika), elektronsku robu (23%), računarsku opremu...

Sve to lepo zvuči, međutim, još smo daleko od toga da koristimo sve mogućnosti koje e-trgovina nudi. Još dalje smo od osvajanja stranih tržišta i kupaca i ozbiljnijeg pozicioniranja na elektronskom tržištu. Kada kupujemo putem interneta – najčešće to radimo u inostranstvu, a kada prodajemo našu robu, u svetu nas gotovo i nema, uglavnom to obavimo na domaćoj pijaci.

Recimo, pretprošle godine onlajn trgovinu je koristilo 21,2% preduzeća u Srbiji, što je samo jedan odsto više u odnosu na 2009. godinu. Svetske statistike iz 2013. pokazuju da je u Srbiji ostvaren internet promet od 70,4 mil EUR. Međutim, upućeni u tu problematiku kažu da je loše to što je većina transakcija bila naša kupovina kod inostranih prodavaca, dok je samo 8,8 mil EUR predstavljala kupovina iz inostranstva kod srpskih prodavaca. U pozadini tako nepovoljnog odnosa naše kupovine u inostranstvu i zainteresovanosti stranih kupaca za ono što im mi nudimo, nekoliko je problema, mahom u zakonskoj regulativi, koji čine da je elektronsko plaćanje za trgovce još uvek komplikovana transakcija.

– Kada je o inostranim kupcima reč, potražnja je veoma mala. Razlog su zamršene procedure izvoza i nemogućnost da uplate novac prodavcima na jednostavan način. Kada bi se otklonile te prepreke – svakako bismo imali dodatni rast u prodaji – kaže za "Dnevnik" izvršna direktorka kompanije "Limundo", u čijem su okrilju sajtovi za onlajn trgovinu "Kupindo" i "Limundo", Olga Mirković Maksimović.

Govoreći generalno o e-trgovini u Srbiji, sagovornica "Dnevnika" ocenjuje da je to grana privrede koja ima izuzetno veliki potencijal.

– Godine koje su iza nas govore u prilog veličini potencijala – kaže Olga Mirković Maksimović. – Pre osam godina "Limundo grad" je krenuo od nule, a danas ima i više od 12.000 uspešnih kupoprodaja na dnevnom nivou. Međutim, prepreka za mala i srednja preduzeća da više koriste e-trgovinu su nepostojanje elektronskog novca, loši sistemi naplate, kao i zamršene procedure izvoza u inostranstvo i naplate novca iz drugih država.

Po oceni direktorke najveće e-trgovinske kuće u Srbiji, da bi se deblokiralo elektronsko plaćanje, kupovina i uprava, potrebno je da se konačno donesu ključni zakoni i počnu da primenjuju. Među njima je Zakon o platnim uslugama, koji je donet ali još nije u primeni, potom zakon o informacionoj bezbednosti, koji i nemamo, a važan je da bi zaštitio podatke u okviru informaciono-komunikacionih sistema. Nedostaje i zakon o elektronskim arhivama, kao i carinski zakon, koji bi omogućio nesmetan izvoz softvera iz Srbije, recimo u obliku "cloud"-a. Naša sagovornica ukazuje na to da bi značajno bilo i da se omogući da se republičke administrativne takse plaćaju i putem interneta te da se zakonski bolje uredi i oblast deviznog poslovanja. Naime, pošto građani Srbije nemaju devizne račune u inostranstvu, a s obzirom na poziciju dinara na monetarnom tržištu i činjenicu da internet ne poznaje granice, jasno je da nemogućnost posedovanja računa u stranim bankama koči plaćanje putem interneta.

Loša statistika

U poslednjih nekoliko godina, po statističkim podacima, raste broj e-kupaca, a stagnira broj e-trgovaca u Srbiji. To se vidi i po obimu transakcija platnim karticama na internetu. Naime, broj internet transakcija svake godine raste, ali internet trgovaca koji primaju uplate platnim karticama u Srbiji i dalje je stotinak.