Ima li posla posle pedesete?

U sređivanju teških prilika u javnim finansijama mnogi sadašnji radnici zakucaće na vrata biroa za zapošljavanje. Finansijsko sređivanje države ima svoju cenu, a to je da će oko 30.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju ostati bez posla, kao i još nepoznat broj onih iz javnog sektora.

Otpremnina za radnike iz propalih preduzeća iznosiće najviše 8.000 EUR. U proseku - četiri do pet hiljada evra. Nesumnjivo će deo tog novca biti utrošen na otplatu dugovanja, međutim postavlja se pitanje šta dalje. Da li je s tom sumom moguće početi neki posao ili će se, kad novca nestane, ljudi naći u još težoj situaciji – bez posla, prihoda i nade, odnosno postaće socijalni slučajevi. Ima li, uopšte, posla za ljude starije od 50 godina ili mogu da računaju samo na "samozapošljavanje"?

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se novcem od otpremnina može započeti neki biznis, ali da tu ima i mnogo ograničenja, prvenstveno finansijskih, jer, ma koliko to zvučalo, te pare nisu velike za početak.

– Mnogi od tih radnika su zanatlije u metalskoj, drvnoj, elektronskoj industriji. Mogu da se udruže, a za početak rada zanatske radionice s četiri, pet zaposlenih treba najmanje 15.000 EUR. Aktuelno je i organizovano sakupljanje otpada za reciklažne centre. Za radno mesto u sektoru usluga potrebno je manje novca, zanati su dalje traženi i od njih se može dobro živeti. Aktuelni su i starački domovi u malim sredinama, kao i pomoć i snabdevanje starih – kaže Rajić.

Po njegovim rečima, uhlebljenje može da se nađe i u poljoprivredi ukoliko neko ima zemlju. Podaci, kaže on, pokazuju da u spoljnotrgovinskoj razmeni agrar ima suficit. Šansa su organska poljoprivreda, bilje za farmaceutsku industriju, začinsko bilje, voće, vino ukoliko se nađe plasman. Seoski turizam takođe.

– Bitno je šta je neko po struci, ali i to koliko je zdrav, agilan. Preduzetništvo nije lako, pogotovo dok se ne stane na noge. Firme, inače, kod nas najviše propadaju u prvih nekoliko godina, a po tome smo lošiji od evropskog proseka. Problem je što kod naše države poreski taksimetar odmah počinje da radi. Od početka traži da joj se plate porezi i doprinosi. Druge evropske zemlje su preduzetnike početnike oslobodile nekih nameta, doprinosa, na primer. To je prošle godine uradila Makedonija i samo za godinu dana povećala je broj zaposlenih. Državi je finansijski isto: ili da nezaposlenom plaća doprinos za zdravstvo ili da on radi i da zaposli još nekog, a da mu ona plaća zdravstveno – kaže Rajić.

On dodaje da je problem to što kada neko počinje od nule na bankarski kredit za biznis ne može da računa, jer nema nikakve garancije. Blic anketa po bankama to je i potvrdila. Objašnjenje je jednostavno: banke zajam odobravaju na osnovu analize finansijskih izveštaja u poslednje dve godine, a početnik nema poslovnu istoriju.

Ukoliko nekome nedostaje novac za pokretanje biznisa zajam može da traži i od Fonda za razvoj za takozvane startap kredite. Uslov je da lice nije starije od 55 godina i da ranije nikada nije bio preduzetnik, odnosno da nije plaćao porez na dobit. Krediti se odobravaju za kupovinu ili gradnju poslovnog prostora, industrijskih i proizvodnih objekata, opremu. Može se dobiti od 300.000 do 1,5 miliona dinara, rok otplate je pet godina uz poček od godinu dana, kamata 3% godišnje uz primenu valutne klauzule. Obezbeđenje za vraćanje kredita su menica, hipoteka i jemstvo. Podaci Fonda za razvoj pokazuju da je u poslednjih pet godina preduzetnicima i pravnim licima odobreno 1.802 startap kredita.

Pomoć za započinjanje biznisa može da se dobije i na "lokalu" o čemu svedoči i primer Beograda gde postoji lokalni akcioni plan za zapošljavanje. U prestonici su organizovane radionice gde se polaznici upoznavaju s tim šta je startap kredit, kako da naprave biznis plan i slično. Krediti se odobravaju u saradnji s Fondom za razvoj, dok sekretarijat za privredu i Nacionalna služba za zapošljavanje daju subvencije. Kako kaže Dragomir Petronijević, predsednik Saveta za zapošljavanje Beograda oni će pomoći zapošljavanje tako što će ustupati zemljište besplatno za proizvodnju organske hrane i lokale u kojima se u početku neće plaćati kirija.