Otvaranje nove Laboratorije za vantelesnu oplodnju na novosadskoj Klinici za ginekologiju 21. marta

Program unapređenja lečenja steriliteta na teritoriji Vojvodine započet je krajem 2013. a prvi rezultati videće se 21. marta, kada će se otvoriti nova genetska laboratorija u Dečijoj bolnici i Laboratorije za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu.

U toj laboratoriji će se lečenje steriliteta postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje podići na novi nivo, uvođenjem preimplatacione genetske dijagnostike, tačnije molekularne dijagnostike monogenetskih bolesti.

- Preimplantaciona genetska dijagnostika (PGD) jeste jedna od metoda kojom se može dokazati, na nivou jedne ćelije embriona, da li će plod u budućnosti biti genetsko-hromozomski zdrav - pojašnjava Vesna Kopitović, pokrajinska sekretarka za zdravstvo i vođa tima za vantelesnu oplodnju na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, tima koji ima najbolje rezultate vantelesne oplodnje u Srbiji.

Ona ističe da se PGD metodom dobija ceo genom iz jedne ćelije, te će genetičari znati koji je embion zdrav i može da se vrati u matericu.

- Time ćemo pacijentkinjama koje su imale više pobačaja ili neuspelih vantelesnih oplodnji, a koje imaju više reproduktivnih godina - preko 35, ili pak, koje do tada nisu ostajale trudne, a nalaze se u visokim reproduktivnim godinama – preko 40, odnosno one koje imaju u porodici anamnezu postojanja određenih genskih bolesti, povećati šansu da iznesu trudnoću -navodi dr Kopitović.

Aparatura koja se koristi za ovu dijagnostiku otkriva monogenske bolesti, ali i do 98% hromozomskih nepravilnosti kod živorođene dece. Osim toga, ne zahteva kultivaciju ćelije i radi se odmah nakon uzimanja uzorka. Tako trudnice, umesto tronedeljnog čekanja na rezultate amniocenteze, rezultate dobijaju u roku od jedan do dva dana, i to pre nego što se embrion vrati u matericu, što predstavlja ogromno psihičko olakšanje za trudnice i buduće očeve.

- U protekloj godini završili smo nabavku opreme za Laboratoriju za vantelesnu oplodnju i za genetsku laboratoriju u Dečijoj bolnici. U prethodnoj godini obučavan je kadar, što nam je predstavljalo izazov jer se ovi postupci u Srbiji ne rade. Zato su sedam ginekologa, pet embriologa, tri genetičara i medicinske sestre obučavani u centrima u kojima se rade ovi postupci. Sada nam ostaje da tog 21. marta počnemo prve procedure, i to uz pomoć kolega iz Graca, Budimpešte, Atine i sofijske Klinike za molekularnu biologiju -kaže pokrajinska sekretarka za zdravstvo.

Kako ističe, Vojvodina ima dobro razvijenu prenatalnu i postnatalnu citogenetsku dijagnostiku, ali molekularna dijagnostika monogenskih bolesti ne postoji, osim uvedene dijagnostike za cističnu fibrozu na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Do sada su upućivani pacijenti u dijagnostičke centre van naše zemlje, budući da u našoj zemlji ovaj vid dijagnostike nije dovoljno razvijen i postoje teškoće za uspostavljanje precizne dijagnoze.

- Cilj je da genetska laboratorija Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine bude ustanova u kojoj će moći svi u Srbiji, uz opremu i obuku, da pošalju plodovu vodu, biopsiju čupica ili biopsiju blastomera, naravno uz posebnu obuku. Planiramo da ovu metodu radimo u okviru Nacionalnog programa za IVF (in vitro fertilizacija), da ponudimo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ovu uslugu. Time omogućavamo da se zdravstvena zaštita prilagođava svakom, i da bude dostupna. Ove godine metode PGD i PGS (preimplantacioni genetski skrining) radiće se u Vojvodini besplatno - kaže ona.

Po njenim rečima, Novi Sad može da bude centar za edukaciju lekara, genetičara i embriologa i centar za primenu ove metode, za koju su do sada parovi tražili pomoć u inostranstvu i plaćali ogroman novac.

- Apelujemo na sve zdravstvene ustanove, državne i privatne, da uspostave saradnju s Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Bilo bi odlično da i državne i privatne klinike u Srbiji, gde rade ljudi koji mogu da se obuče ovim metodama, uz kvalitetnu opremu, počnu da primenjuju ove postupke, i da šalju materijal u Novi Sad na analizu. To bi bilo na dobrobit države jer sklapa ugovor sa nama kao državnom laboratorijom, ali i na dobrobit svih pacijenata u Srbiji koji bi imali tu mogućnost testiranja u svojim gradovima. Planiramo da uskoro za sve IVF klinike napravimo edukativne seminare i tako stvorimo mrežu u Srbiji - ističe Kopitovićeva.

Za ovakav posao, pored opreme potreban je i kadar. I tu nastaje problem koji treba rešavati, upozorava dr Kopitović.

- Klinički centar Vojvodine radi najviše IVF ciklusa u Srbiji – 460, dok, recimo, 'Narodni front' uradi 230, Klinički centar Srbije ne više od 250, Niš ne više od 200. Tražimo što više mladih ljudi, ginekologa, što više embriologa jer su oni ključni u procesu vantelesne oplodnje. Zato smo napravili i akreditovani master smer reproduktivni biolog-embriolog, koji ulazi u treću godinu i postaće internacionalni smer jer ćemo krenuti i na engleskom jeziku. Sigurno će Srbija imati mogućnosti da ove mlade ljude zaposli jer je deficit dobrih embriologa u našoj zemlji - navodi Vesna Kopitović.