(Evropa) Sibirski tigrovi u Baru

Stojan Sekulović, ugostitelj iz Bara, rešio da po svaku cenu zadrži par sibirskih tigrova,mužjaka Dimitrija i ženku Milicu

Na periferiji primorskog gradića Sutomore, negde na granici između novoizgrađenog živopisnog naselja Roma i novih belih vila ruskih doseljenika, u kraju zvanom Zagrađe, tačnije Đuričine Vode, krije se verovatno najneobičnija turistička atrakcija Crnogorskog primorja.

U prostranom kavezu optočenom kamenom i obezbeđenom jakom metalnom ogradom od novembra prošle godine živi par sibirskih tigrova u vlasništvu Stojana Sekulovića (31), poznatog ugostitelja iz Bara.

Tek što je splasnulo prvo iznenađenje izazvano dolaskom ogromnih životinja nikad viđenih u ovim krajevima i pošto su se komšije privikle na posete radoznalaca, težak miris zverinjaka i ostale nuspojave koje je donela ova egzotična situacija, tigrovi su još jednom dobro prodrmali ne samo sutomorsku čaršiju već i daleko šire javno mnjenje.

Mužjak Dimitrije je pre nekoliko meseci iz ramena iščupao ruku Stojanovoj majci Slavki dok je radila oko kaveza. Starica je hitno prebačena u barsku bolnicu, gde joj je rana na jedvite jade sanirana. „Nesrećan slučaj“, kako su domaći nazvali ovaj stravičan događaj, izazvao je lavinu protesta raznih organizacija za zaštitu životinja praćenu čestim napisima po novinama.

– E oni stvarno nijesu normalni, mjesto da imaju bar nekog obzira prema onome što se desilo mojoj porodici, oni napadaju, i sad moja majka svaki dan treba da čita o svojoj ruci u novinama – ljutito komentariše Stojan novi članak u Vijestima, koji mu je donela ekipa Evrope.

Međutim, prozivke u medijima trenutno nisu glavni Stojanov problem, jer se petogodišnji Dimitrije, kao da ga je stigla neka božja pravda, naprasno razboleo.

Nevični boljkama divljih zveri iz dalekih krajeva, tamošnji veterinari nisu mogli da postave preciznu dijagnozu bolesti čiji su simptomi teško disanje i gubitak apetita dotad vrlo ješnog Dimitrija, nagli pad kilaže i malaksalost.

– Izađeš na Internet, a tamo sto veterinara nudi sto različitih mišljenja o tome što mu je i kako da se liječi, pa ti budi pametan – vajka se Stojan.

Koncentrišući sumnju na upalu pluća, kost „koja je zapela“, ili na nekog zlonamernog posetioca koji ga je otrovao, zabrinuti vlasnik je iz inostranstva dopremio specijalne injekcije – miks vitamina, protivotrova, antibiotika i još koječega.

I sada se svakog dana oko 17 časova odvija mala drama ubrizgavanja lekovitog koktela nepredvidljivom Dimitriju. Ne smeju da ga uspavaju jer, kako kaže Stojan, ogromni tigar ima slabo srce.

– Oslabio je 70–80 kila – žali se Stojan dok sa čuvarom pokušava da natera zver da se približi ogradi, kod koje ga čeka veterinar sa isukanim špricem. Bezvoljna životinja samo bi ležala, pa ne mari za dugačke motke, kojima je sateruju u ćošak.

Čuvar se onda odlučuje na drastičniju metodu i usmerava jak mlaz vode iz creva ka bolesniku. Dimitriju se ovo nimalo ne sviđa, da l’ što je mačka, ili zato što mu nije ni do čega, pa se povlači u isplaniranom pravcu.

Mlada veterinarka mu ubrizgava samo deo seruma, koliko joj dozvoljava trenutak kada se tigar očeša o ogradu, hitro izvlačeći ruku iz kaveza na najmanji pokret nepredvidljive životinje.

Postupak mora da se ponovi nekoliko puta. Po završetku kure, Dimitrije je još iznureniji, ali su njegovi negovatelji zadovoljni.

– Jak je on, izvući će se, ali je potrebno vrijeme – zaključuje Stojan, slobodan da se posveti dotad zapostavljenoj tigrici Milici.

– Mico, Mico – doziva ljubimicu iz susednog boksa, gde je čekala završetak terapije nad svojim partnerom. I ona, kao prava mica, dolazi, umiljava se, liže i tare se o svog ponosnog vlasnika.

Dok je Dimitrije, po opisu njegovih najbližih, „divac, bezobrazan, lukav i podmukao“ tigar, Milica je sasvim druge prirode, pitome, kakva se retko sreće kod sibirskih tigrova.

– Mi smo se zbližili još kad su je držali tri dana u karantinu, bez hrane i vode – objašnjava neverovatno pitomo ponašanje životinje teške blizu 300 kila.

Stojan ne želi da govori o okolnostima pod kojima su retki tigrovi dopremljeni u Sutomore. Kaže samo da ih je dobio od uzgajivača Zlatka Bodina iz Hrvatske, što se kosi s ranijim tvrdnjama, citiranim u štampi, da je darodavac Slavko Milaković iz Prijedora.

Prema novinskim napisima, Dimitrija i Milicu je, pod imenima Frida i Demetreo, zaplenila crnogorska pogranična policija dok ih je Stojan s dvojicom pomagača švercovao u kombiju furgonu. Ne znajući šta će sa zverima, državni organi su ih vratili Sekuloviću, iako se nad njim vodi krivični postupak u sudu u Nikšiću.

Ne mogu mi ništa, imam sve papire i ugovor o donaciji – komentariše Stojan zaveru koja se u medijima protiv njega sprovodi. Nije mu jasno zašto su nadigli toliku dževu kad je poznato koliko su svi Sekulovići ljubimci životinja.

– Budale, mjesto da im bude drago što u Crnoj Gori postoje dva primjerka sibirskog tigra od svega 170 u svijetu, oni, kao, spremaju neku peticiju – ogorčen je Stojan. – Kažu da nisu dobri uslovi, a niko od njih nije došao da ih obiđe.

Kažu da treba da ih damo negdje, a ovdje ih svi volimo, čak i moja povrijeđena majka ne da ni za živu glavu da ih diraju. Ako ih budu odveli, niko ne razmišlja kako će to uticati na mentalni sklop moje đece i sve đece u okolini.

Sekulovića ljute i priče da je on na retkim zverima hteo da profitira.

– Oni su veliki trošak, ceo pazar od dve diskoteke u njih dajem, koštaju po dve-tri hiljade evra mjesečno – objašnjava. Ne može da računa ni na preprodaju mladunaca, jer se ova vrsta „veoma slabo reprodukuje“.

Tako je mladunče koje je Milica okotila u aprilu živelo svega deset dana. Sreća je što je Milica mirna, pa bi, u slučaju da Dimitrije ugine, prihvatila i drugog mužjaka. Dimitrije bi, naprotiv, zbog svoje opake naravi, svaku drugu ženku raskomadao.

– Onda kažu da ih držim zbog krzna, a ja bih Dimitrija, da ne daj bože ugine, s krznom sahranio – ilustruje Stojan svoj odnos prema ljubimcima. – A niko ne pominje da će, kad dođe sezona, ovde proći ljudi ko nigde.

Zaista, iako je sezona tek na pragu, oko kaveza u Sutomoru stalno se vrzma po nekoliko radoznalaca. Postavljaju ista pitanja, imaju isti izraz lica, svi udivljeno slikaju Stojana kako se mazi s Milicom.

Na kosini ispod kaveza već se priprema teren za izgradnju dvorišta i bazena za šetnju i relaksaciju tigrova.

Romi iz Zagrađa s ravnodušnošću posmatraju dešavanja u neposrednom komšiluku, konstatujući jedino – šta će mu to. Ne boje se tigrova, iako svi znaju za incident sa Stojanovom majkom, za koji kažu da je „sama kriva“.

– Što da se bojim, ja bih njega metkom – izlažu svoju jednostavnu filozofiju. O ishodu Miličine bremenitosti pričaju sasvim druge priče, kažu da je Stojan mladunce poklonio „il’ prodao“ Lepoj Breni i Dari Buba Mari.

Kad je reč o vezi poznatih sa sibirskim tigrovima iz Sutomora, beogradske kuloarske priče podozrevaju da je Dimitrije zapravo Cecin tigrić Arkan, koji je u međuvremenu, podrazumeva se, odrastao.

Iako je situacija u Zagrađu naoko legla i sve izgleda kao da će Milica i Dimitrije postati ekskluzivna sutomorska turistička ponuda, prašina oko sibirskih tigrova nije se još slegla.

Ako se malena padina u Đuričinim Vodama ipak „proizvede“ u, makar začetak, prvog crnogorskog zoološkog vrta, verovatno će se postaviti pitanje naplaćivanja ulaznica, ali i radnog vremena.

Ovo poslednje moglo bi da bude problem i uzrok mnogim razočaranjima turista, jer već sutradan nam je pristup bio zabranjen „dok se Dimitrije ne oporavi“. Zabrana je izvršena, bez ikakve „protekcije prema novinarima“.

Neće ih nijedan zoo-vrt
Zaštitnici životinja iz svih krajeva sveta apeluju da se primerci ugrožene vrste prebace u adekvatnije uslove. Ako do toga dođe, sigurno je da tigrovi neće ostati u Crnoj Gori, jer s njima nemaju kuda, ali ni završiti u nekom od zooloških vrtova okolnih država.

Beogradu su ih, kako kaže Vuk Bojović, već nudili, ali vlasti donaciju nisu odobrili jer su mislili da će direktor Beo zoo-vrta preko njih „da se obogati“.

– Mislili su da vrede 300–400 hiljada evra, a oni vrede možda pedeset hiljada, ali meni su ove tigrove iz Prijedora nudili besplatno – objašnjava Bojović.

U Hrvatskoj takođe, kako je utvrđeno ispitivanjem porekla tigrova, nema uslova za njihovo prihvatanje, kao ni u BiH.

poziv na pretplatu na nedeljnik na www.evropanedeljnik.co.yu