(XIX vek) Vukašin, gazdin sin, na školovanju u Parizu

Na stanici, pored voza za Pariz, otac mu je stavio ruku na rame : "Vukašine, da učiš šti igda možeš. Tamo, Evropi pokaži ko je Srbin. Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo sa jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i sa knjigama umešni. Pamet im pokaži, a dukate ne žali. Troši kao da si knez, nek vide da mi Srbi svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš, ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni to nemaju. Nek vide šta je seljački sin !"

Vukašin se žalosno osmehnu : gleda svoju fotografiju iz Pariza, okačenu iznad kreveta. Gunj i opanci ! Prvo što je učinio, bilo je da prestane da bude smešan i skine to odelo. A "šta je Srbin" i "seljački sin", to niti je imao kome da pokaže, niti je znao šta da pokaže. Kakve naopake predstave - "pokaži im, majku im belosvetsku !"

iz knjige "Koreni" Dobrice Ćosića