"Fabrika ulja" iz Kruševca u stečaju - Uljara duguje radnicima više od 20 plata

Stotinak bivših radnika iz preduzeća "Fabrika ulja" iz Kruševca, za koju je predviđen stečaj, na osnovu izvršnih sudskih presuda potražuje više od 20 zaostalih plata. Iz nekada uspešne firme, u decembru 2013. - u okviru socijalnog programa - otišlo je 119 od ukupno 137 radnika, a oni koji su uzeli otpremnine strahuju da će se imovina rasprodati...

- Dobila sam izvršnu presudu 4. aprila prošle godine, isplaćala sudske takse koje su me koštale 44.000 dinara, a prošlog decembra i 6.000 dinara za veštačenje doprinosa. Do 19. januara, kada sam radila presek, zajedno sa kamatom, duguje mi se oko 830.000 dinara - kaže bivša radnica Snežana Đurić.

Bivši radnici kažu da su saznali za prodaju fabričkog inventara, kao i nekih sirovina, pa pretpostavljaju da je na taj način naplaćeno više od 10 miliona dinara. Zato ih i boli to što su "namireni" uglavnom bivši rukovodioci, te neki od zaposlenih koji su u fabrici ostali po ugovoru.

Radnicima je, kažu, kada su napuštali uljaru, rečeno da će se podmiriti kroz postupak restrukturiranja - šta god to značilo. U proseku im se, bez kamata, duguje od 500.000 do 700.000 dinara. U međuvremenu, iskrsavaju novi problemi...

- Posle 40 godina radnog staža, 3. januara ostvario sam pravo na penziju, ali to je samo na papiru, jer fabrika nije uplatila tri godine doprinosa: od 2011. do 2013, što je oko 200.000 dinara. Sada ne znam šta me čeka, a supruga mi je teški srčani bolesnik, ima i zakazanu operaciju, ali nemamo od čega da se lečimo. Molio sam upravu da to reguliše... - očajan je Sava Ilić.

Kako god bilo, u "Fabrici ulja" nezvanično kažu da bi radnici bili isplaćeni da imovina nije pod hipotekom, te pojašnjavaju da pokretnu imovinu prodaje sud, a nepokretnu - banke. Ono što je bilo slobodno za prodaju, iskoristilo se za podmirivanje onih koji rade, mada se i njima duguje desetak plata. Kažu, bivši radnici biće isplaćeni iz stečajne mase, kako je propisano Zakonom o stečaju.

Hronologija propasti

Kruševačku "Fabriku ulja", 2004, privrednik Božin Milićević kupio je za samo 30.000 EUR, a period do raskida privatizacije, 2011, obeležilo je podizanje kredita i višestruko stavljanje hipoteka na imovinu - bez koristi za firmu. Radnici su najpre štrajkovali, na kraju bili prinuđeni da uzmu socijalni program, a uljara - jedina južno od Beograda, sa tradicijom od 1946. godine - ostavljena je na cedilu. Iako su pljuštala obećanja svih vlasti da će biti spasena, nedavno je predložen stečajni postupak...