Evropa upumpava milijarde, šansa i za Srbiju

Sredinom marta Evropska unija ubaciće na tržište prvih 60 mlrd EUR od ukupno 1,4 biliona, koliko je planirano da se upumpa do septembra 2016, i to kupovinom obveznica javnog i privatnog sektora. Cilj je da se podstakne rast privrede i smanji nezaposlenost u Uniji. Međutim, korist bi mogle da imaju i druge zemlje, kažu upućeni.

Dok Amerika menja strategiju, Evropska unija preuzima njen recept kojim je uspela da podstakne rast privrede i zapošljavanje. Na tržište će ubaciti bilion i četiri stotine milijardi evra.

Da li će i koliko parče tog kolača pripasti Srbiji, zavisiće, kažu upućeni, od toga da li će se sprovesti najavljene reforme, što bi trebalo i da smanji kreditni rizik zemlje.

- Pod dejstvom ovog programa trebalo da se tokovi preokrenu: umesto odliva trebalo bi očekivati priliv kapitala, pre svega kroz bankarske mreže koje kontrolišu i naš bankarski sistem - kaže Boško Živković sa Ekonomskog fakulteta.

Najbolje bi bilo da taj novac kroz jeftinije kredite završi u preduzećima. Ili da se iskoristi za smanjenje tereta javnog duga.

- Verovatno će biti lakše doći do dugoročnijih povoljnijih kredita, mogu se zameniti stari, posebno oni uzeti po emisije evroobveznica koji dolaze kao šokovi 2017. godine - kaže ekonomista Miladin Kovačević.

Mogli bismo i posredno da se ovajdimo – uz više novca i jeftiniju naftu očekuje se da će živnuti evropska privreda.

- Ako počne privreda malo da se oporavlja i blago raste, to je onda i za nas šansa da delom preko izvoza, delom preko investicija dobijemo pozitivan impuls - kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Iako praktična primena programa počinje 15. marta, prvi efekti već se vide po slabljenju evra u odnosu na druge valute. To povećava konkurentnost evropske robe, a van Unije umanjuje vrednost dugova u evrima.